Према речима Марка Чубрила, професора географије и метеоролога из Новог Сада, чије прогнозе свакодневно путем друштвених мрежа прати десетине хиљада људи са простора бивше Југославије, према до сада приспелим и анализираним подацима, зима пред нама могла би да буде подељена на два дела, први хладнији и други топлији, пише Блиц.
- Први део зиме у југоисточној Европи, па и Србији, требало би да буде хладнији од просека, количински богатији падавинама, а очекује се честа појава јаких циклона и појачаног ветра, обилнији планински снег и чешћи снег у низијама у односу на протекле зиме. Други део зиме у Србији има одређен проценат вероватноће, тренутно око 40 одсто, да буде топлији од просека. Тренутно велики део прогностичког материјала упућује на то да би над нашом државом зима 2021/2022. године требала да буде другачија у односу на протеклу. Очекује се знатно више падавина уз типичне зимске циклоне који би могли донети и знатно већу количину падавина од просека - каже Марко Чубрила.
Фото: Н. Карлић
Температурно за сада делује да би зима била око просека или чак мало топлија, са одређеном вероватноћом, за сада је то око 30 одсто, да буде хладнија и знатно хладнија од просека. Посматрано по месецима за сада највећи зимски потенцијал имају децембар и јануар, када би регион и Србију могло захватити неколико јачих захлађења уз обилније падавине и јак ветар.
- Фебруар би могао донети мирније време уз ређу појаву јаких циклона и мању количину падавина, али с обзиром на удаљеност тог периода прогноза за тај месец је веома непоуздана. Тренутно све упућује на врло активно Средоземље и Јадран где би се развијали чести циклони, а од њихове тачне путање би зависио однос снега и кише над нашом земљом. За сада делује да би северни, западни и средишњи предели Србије могли добити неколико јачих налета снега, где би и то посебно у брдско-планинским пределима, могло бити врло обилног снега, док би јужни и источни предели више били под утицајем топлог ваздуха, те би тамо било више кише, а мање снега - каже Марко Чубрило.
Прочитајте још
У другом делу јануара и почетком фебруара би било услова за појаву јаких мразева уз минимуме и испод -15 степени Целзијуса, док би фебруар могао донети блаже метеролошке услове, мање снега и слабије мразеве.
- Делује, за сада, да би на подручју Београда и околине било између 13 и 18 дана са снежним покривачем на тлу што је око или мало више од просечних вредности, али и знатно више у односу на протекле зиме. У кошавском подручју би било честе појаве кошаве, док планински део, како Србије тако и региона, може очекивати јако добру зимску сезону уз обилан снег - закључује Марко Чубрило, чија ће коначна процена зиме уследити после 15. новембра када буде познато више метеоролошких података.
Фото: Н. Скендерија
Оно што је сигурно, неће се поновити прошла година када смо имали трећу најтоплију зиму у Србији од 1951. године, док је она била друга најтоплија у Београду још од 1888. године када су почела да се врше метеоролошка мерења у престоници. Најтоплија зима, како у Београду тако и у целој Србији била је она из 2007. године, када су оборени многи температурни рекорди.
- Иако је најтоплија зима у Србији била 2007. са просечном зимском температуром од чак четири степена, највиша дневна температура забележена је у Лозници 19. децембра 1989. године и износила је чак 26,4 степена - рекла је својевремено Јасминка Смаилагић из РХМЗ.
Како је записано у аналима РХМЗ, најхладније зиме у Србији биле су 1954, 1963, 1985, 1964, 2003...
- Једна од најхладнијих зима у већем делу Србије била је 1954. године, када је средња температура била - 4,7. Те зиме је у у Сјеници, 26. јануара, измерена температура од -38 степени.
На основу званичних података РХМЗ, рекорд из 1954. године ипак је оборен три деценије касније. Наиме, на Пештерској висоравни, у Карајукића Бунарима, скала на термометру се 13. јануара 1985. године спустила до минус 39,5 степени!
С обзиром на то да се метеоролошка мерења у Београду врше дуже од 130 година, као најхладнија зима у престоници води се она из 1891. године са просеком за сва три месеца од минус 4,5 степена. Оваквих зима, међутим, ретко смо имали у 21. веку, а једна од њих била је она с почетка 2012. године када је већина Србије била под снегом и ледом. Тада је Влада Србије донела одлуку да прогласи ванредну ситуацију у целој земљи.
Фото: Танјуг/ Раде Прелић
У Београду је ова зима остала запамћена и по томе што су дуже од месец дана биле залеђени Сава и Дунав, али и по томе што је снег падао чак и на температурама испод -10.
Најдебљи снежни покривач у Београду забележен је 3. фебруара 1962. - чак 80 центиметара, док су олимпијске 1984. године на планинама бележени готово невероватни рекорди – на Руднику 149, на Дивчибарама 153, на Копаонику 198, а на Митровцу на Тари невероватних 213 центиметара снега!
На другој страни мало је фалило да током зиме 2019/2020. у Београду завршимо потпуно без снега. Наиме, прве пахуље које су се задржале на тлу виђене су тек 27. фебруара и то је био најкаснији први снег још од 1951. године.
-39,5 степени је историјски минимум у Карајукића Бунарима из 1985. године
-26,2 степена је најнижа температура измерена у Београду 10. јануара 1893
26,4 степена је зимски рекорд измерен 19.12.1989. године у Лозници
213 центиметара снега је нападало 1984. године у Митровцу на Тари
80 центиметара снега је најдебљи снежни покривач у Београду из 1962
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
