Маричка битка и позадина сукоба
Српска империја је била спремна да стане на пут Отоманском напретку и да се стави између хришћанске Европе и најезде Турака. Већина турских војника је била у Азији, па је Вукашин Мрњавчевић желео да на време отера Турке са Балкана. Кренуо је пут реке Марице са око 35 хиљада војника, а са друге стране је било тек нешто више од 10 хиљада. Бројке су ишле у корист српске војске, али је то довело до превеликог "опуштања" команданата.
Вукашин није послао извидницу јер није сматрао да је потребна због малобројног противника, а његово утврђење је практично било без прве линије одбране. Током ноћи је турска војска напала неприпремљену српску војску. Многи су страдали док су спавали, а многи су се удавили у Марици. Аристократија Србије је претрпела страшне губитке, настрадао је Вукашин, његова браћа и многа друга властела која их је пратила у овај бој.
Преостала плава крв Србије се удружила у нади да ће зауставити продор Турака на Балкан. Коалицију је предводио кнез Лазар Хребељановић, а са њим су били и истакнути Влатко Вуковић и Вук Бранковић. Султан Мурат је 1389. кренуо ка Приштини, а српска војска му је ишла у сусрет. Срели су се на Косову пољу на Видовдан.
Турака било знатно више
Фото: Википедија
Султан Мурат је у експедицију кренуо са лаком коњицом, регуларном коњицом, као и са копљаницима и елитним јаничарима. Иза редова војника су били рани топови. Све скупа је Мурат на Косово Поље извео од 40 до 50 хиљада војника. Султан је предводио центар са 20 хиљада трупа. Јакуб је лево крило предводио са 15 хиљада војника из Анатолије, док је десном страном командовао Бајазит са исто толико војника. Стрелци су се укопали у првим редовима.
Срби су на поље извели тешку коњицу која је служила као подршка пешадији. Било је и далекометног оружја. Лазар је на Газиместан довео око 30 хиљада војника. Знао је да неће моћи да савлада Турке на отвореном терену. Централним делом је командовао управо Лазар, са 15 хиљада трупа. Коњица је била у првим редовима. Левим крилом је командовао Влатко Вуковић, док је десну страну водио Вук Бранковић са више од 7 хиљада војника.
Прочитајте још
Ток битке на Газиместану
Фото: принтскрин јутјуб/ Srbija Global
Српски топови су у јутро кренули да пуцају по турским линијама, а турски су узвратили. Међутим, није било успешно, нису ни једни ни други успели да дохвате противника. Стрелци са турске стране су добили наредбу да засипају другу страну стрелама, те су кренули напред, срели су српску коњицу са друге стране. Српска коњица је дошла до редова Турака.
Коњица је претрпела велике жртве, али је десна страна Срба, предвођена Вуком Бранковићем, успела да пробије обруч. Бајазит је на левој страни направио велики напредак након потешкоћа у почетку. Лазар је имао иницијативу, а Турци су били врло близу панике. Тада је Вук Бранковић напустио крило у нади да сачува мало војске које је остало после великих губитака.
Центар српске војске је био окружен са две стране и почело је повлачење уз губитке. Мурат је претрпео велики број жртава, па је желео да што пре оконча битку, те је послао јаничаре који су га чували у битку како би што пре завршили бој.
Српски витезови су успели да пробију линије и имали су отворени пут ка Мурату, што су и искористили. Милош Обилић је уз помоћ витезова стигао до Султана и направио покољ у кампу. Са друге стране је настрадао свети кнез Лазар Хребељановић.
Жртве
Обе стране су изгубиле своје вође, Турци свог Султана, Срби светог Кнеза Лазара. Осим кнеза Лазара, настрадала је и већина српских трупа. Са друге стране, велику штету је претрпела и Османска империја.
Пад Балкана је одложен. Дуго се знало да су само настрадала два владара, без икаквих детаљнијих резултата. Бајазит је постао нови владар Османске империје, али после боја није остао у Србији. Србија је остала без кнеза, на престо је дошла његова супруга кнегиња Милица док син Стефан није дошао до пунолетства.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
