Ајкуле од давнина привлаче пажњу људи. Међутим, чињеница је да је страх од њих порастао након филмова као што су "Чељусти" из 1975. године. Чак и намањи напади на људе представљају новинарске сензације, иако је истина да оне имају много више разлога да се плаше нас него ми њих.
Као што је већ речено, њихов величина може да варира. Али, оно што је важно истаћи јесте да та карактеристика нема везе са тим да ли оне нападају или не људе. Од 5 највећих које се налазе на овој листи, само код две врсте је потврђено да су напале и појеле људе. Остале су мирољубиви становници вода, који углавном преферирају планктоне на свом менију.
Кит ајкула
Године 1947. норвешки истраживач Тор Хајердал је уз помоћ Хумболове струје пловио према удаљеним пацифичким острвима, на ручно израђеном броду званом Кон-Тики. Заједно са још пет путника уплашено је гледао у огромно створење дуго преко 10 метара када је изронило поред њих. Нису знали да је у питању кит ајкула (Рхинцодон тyпус), највећа риба на свету.
Највећи икада документовани примерак ухваћен је у водама Кине 2008. године. Она је имала више од 12 м и више од 20 т, иако постоје записи о огромном створењу дужем од 20 м. У питању су за људе потпуно безопасна створења, јер се хране широким спектром зоопланктона и фитопланктона.
Џиновска ајкула
Друга највећа риба на свету је џиновска ајкула (Цеторхинус маxимус), животиња у облику морске змије која може да достигне и до 15 м дужине. Познате по томе да складишти велике наслаге масти у мишићима и јетри лети, како би током зиме могле да издрже ниске температуре. Та резерва масти је један од разлога зашто је убијана вековима. Не чуди податак да је у североисточном Атлантику означена као "угрожена", а на Медитерану "рањива", због чега је данас једна од најзаштићенијих врста на свету.
Прочитајте још
Џиновска ајкула је ретка, али стално присутна врста у Јадрану, углавном у његовим северним деловима. Храни се искључиво планктонским организмима.
Тигар ајкула
Тигар ајкула (Галеоцердо цувиер) се може лако препознати по великој, квадратној њушци и "шарама" на леђима. Отуда и њено име. Може да достигне дужину до 7 м и да у предвечерје лута километрима у потрази за храном. Храни се разноврсно, било да се ради о рибама, раковима или чак птицама.
То је такође врста у која напада људе. 2002. године, рибари на Бахамима пронашли су људску ногу унутар четири метра дугачког примерка. Ако се узме у обзир да су оне апекс предатори овај податак уопште не чуди, као и да утичу на равнотежу морских екосистема, јер нпр. помажу у контроли популације морских корњача.
Велика бела ајкула
Велика бела ајкула (Царцхародон царцхариас) је најпознатија животиња међу морским предаторима. Процене су да може да поједе и до 11 т хране годишње, а некада су и мета њених напада људи. Међутим, захваљујући јединственом метаболизму она након доброг залогаја може да задовољи своје вишемесечне потребе за храном.
Иако је тешко израчунати просечну величину ових ајкула, верује се да могу да достигну 6 м у дужину и да премаше 3 т. Кључ његове прождрљивости су снажни зуби, којих има 3.000, дужине до 7 цм. Поред тога она је ендотермна животиња, што значи да може да регулише своју унутрашњу температуру, еволуциона карактеристика која је повезује са изумрлим мегалодоном.
Гренландска ајкула
Гренландска ајкула (Сомниосус мицроцепхалус) је један од највећих грабежљиваца у поларним водама. Достиже до 5 м дужине. У њиховим стомацима нађени су остаци џиновских лигњи, хоботнице, ракова, морских јежева, па чак и других ајкула. Сваког јутра урања у ледене воде до 450 м дубине и враћа се на површину када падне ноћ.
То је једна од најдуговечнијих ајкула али и животиња уопште, до те мере да полну зрелост достижу са 150 година.
(Национална географија)
БОНУС ВИДЕО:
