Река Рајна је жила куцавица за транспорт робе у Немачкој И када опадне ниво воде то може бити озбиљан проблем за економију ове државе.
Главни разлог је што се 80 одсто робе у Немачкој превози управо овом реком. Прошле године је водостај Рајне направио пометњу у речном саобраћају, а због високих температура и ове године река прети да угрози транспорт робе.
- Речни бродови не могу више да користе свој пун капацитет терета - рекао је пре неки дан Роберто Шпранци, председник Управе бродарског удружења ДТГ у изјави за агенцију Ројтерс.
- Ако би водостај у наставку године био низак као 2018. или 2022, то би отежало опоравак конјунктуре - изјавио је такође за агенцију Ројтерс Марк Шатенберг . Ако не би било сировина, као нафте, гаса или грађевинског материјала, производња би запала у кризу.
И 2022. је лоша конјунктура оставила видљиве трагове на Рајни и другим пловним рекама - као и обрнуто. Речна пловидба је, према наводима државног завода за статистику, између осталог и због ниског водостаја, прошле године транспортовала најмање терета још од поновног уједињења Немачке. Транспортовано је 182 милиона тона терета, 6,4 одсто мање него 2021.
Прочитајте још
Нови ударац економском расту
Економски стручњак Штефан Котс из Института за светску привреду у Килу указује на болне последице по привреду због ниског водостаја Рајне, преноси Дојче веле (ДW).
- Прорачуни последица ниског водостаја Рајне 2018. године показују да индустријска производња опада за један одсто ако водостај на мерној станици Кауб у средњем току Рајни падне испод 78 центиметара и тако остане 30 дана - објаснио је Котс за портал магазина "Цајт".
Индустријска производња те 2018. године, када је забележен негативни рекорд водостаја, пала је за око један и по одсто. Прерачунато на читаву годину, низак водостај је коштао око 0,4 одсто укупног БДП. Али, тадашња ситуација не може се "један кроз један пренети на данашњу", каже Котс. Ниво с које је немачка индустријска производња тада падала био је много већи него што је данас.
Негативне последице поремећаја у испорукама робе за немачку индустрију нарочито су лоше. "Индустријска производња је због поремећаја у испоруци робе до недавно била седам одсто нижа од нивоа који би могла да има с обзиром на постојеће налоге"наглашава Котс.
- Тренутно ствар додатно погоршава то што низак водостај долази у време кад је стање с ланцима снабдевања ионако напето - изјавио је Котс за лист "Зидојче цајтунг".
Свако даље оптерећење закочило би конјунктуру. С обзиром на то да јаз између понуде и потражње постаје све већи, свако спречавање производње повећава цене.
- С тачке гледишта инфлације, ту се не ради само о последицама раста транспортних трошкова - упозорава Котс.
Снажан раст цена
Бродови још увек возе немачким рекама, али не може се предвидети до када ће то тако бити. Јер, за разлику од ситуације када је водостај превисок, власти у овом случају једноставно забране пловидбу рекама, без обзира да ли бродари хоће да плове или не.
- Ми и даље пловимо, али можемо да користимо само 25 до 35 одсто капацитета брода - преноси јавни сервис АРД изјаву директора ДТГ Шпранција.
ДТГ има око 100 бродова који плове Рајном. "То значи да су клијентима често потребна три уместо једног брода како би транспортовали свој терет".
За фирме чија логистика је оријентисана на речни транспорт, то значи и знатно веће трошкове. Цена транспорта течног гаса од Ротердама до Карлсруеа тренутно кошта око 94 евра по тони - а у јуну је била 20 евра по тони.
Експериментални брод у саобраћају
И прошле, 2022. године, суша је ограничавала речну пловидбу. Транспортни капацитети су делом смањени и за око 50 одсто. Хемијски концерн БАСФ из тога је извукао поуку: у мају ове године представио је специјални брод "Штолт Лудвигсхафен". Дугачак је 135 метара, широк 17,5, а то значи да је осетно већи него уобичајени бродови који плове Рајном. Али, он може да прође и критичним местима на Рајни, чак и ако је водостај само 30 центиметара. Притом је натоварен са 800 тона, тврди БАСФ. То је знатно више него што може и један данас расположиви речни танкер.
Код средњег водостаја, капацитет транспорта износи око 2.500 тона, двоструко више него код конвенционалних речних бродова. Брод је грађен према начелима лаких пловила, има труп који је "хидродинамички оптимиран", три електромотора и десет магацина од нерђајућег челика. Максимални транспортни капацитет брода "Штолт" износи око 5.100 тона, тврде у БАСФ-у.
Зелена кочница
У међувремену, бројни привредници захтевају да корито Рајне, а нарочито на проблематичном месту, између Ст. Гоара и Мајнца, буде продубљено. Хриди би требало да буду уклоњене, а уређењем корита вода би требала да буде усмеравана од обала ка средини. Савезни министар саобраћаја Фолкер Висинг (ФДП) изјаснио се за то још док је био министар у покрајини Порајње-Палатинат. Али, Зелени, који су са ФДП-ом у коалицији на савезном нивоу, спречавају да тај пројекат доспе на списак важних грађевинских пројеката.
И заштитници животне средине, као и бројне општине уз Рајну, противе се продубљењу корита реке. Они страхују од промене изгледа околине и штете за еколошки систем. Организација за заштиту животне средине и природе БУНД поручује да је боље прилагодити бродове реци, него реку бродовима.
(Дојче веле)
