Главну улогу у ратној драми "Опенхајмер" тумачи Килијан Марфи. Многи предвиђају да ће глумцу ова улога донети Оскар.
Роберт Опенхајмер родио се 1904. у Њујорку. Умро је 1967. у Принстону. Био је директор Института за напредне студије у Принстону. Остао је упамћен по радовима из нуклеарне физике. Отац атомске бомбе како га називају, открио је 1936. тип нуклеарних реакција - стриппинг реакције, које играју битну улогу у одређивању нуклеарне структуре.
За време Другог светског рата налазио се на челу истраживачког рада за производњу атомске бобе у Лос Аламосу у Новом Мексику.
Нуклеарна истраживања су током Другог светског рата вршена у САД, Јапану, Немачкој, Француској, Великој Британији и Совјетском Савезу. Историја каже да је 16. јула 1945. експлодирала прва нуклеарна бомба у пустињи Новог Мексика. Тајна нуклеарна проба "Тринити" сроведена је у ваздушној бази Аламогордо, која се налази 120 километара од града Албукеркија. Детонирана је тада бомба Гаџет одосно "направа".
Недалеко од нулте тачке тог експеримента 20 физичара били су специјалном бункеру како би посматрали експлозију. Међу њима је био и Роберт Опенхајмер, руководилац научног пројекта "Менхетн", током чега је бомба и направљена.
Прочитајте још
- Ако би светлост хиљаду сунаца избила одједном на небу, истовремено – били би они једнаки сјају тог величанства - цитирао је он хиндуистичку свету песму из епа "Бхагавад гита".
- Постао сам смрт, уништитељ светова - изјавио је он.
Поједини извори наводе да је након експлозије прокоментарисао:
- Знали смо да свет неће бити исти. Неколико људи се насмејало, неколико је плакало, а други су ћутали.
Само месец дана после тестирања шетог августа 1945. Американци су бацили атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Велики број научника који су били укључени у пројекат „Менхетн“ сазнали су за то преко радија и изненадили су се тиме.
Мада су постојала мишљења да је атомска бомба и спасла милионе људи јер је утицала на крај рата, Роберт Опенхајмер је ситуацију другачије посматрао, наводе поједини извори. Рекао је да види крв на својим рукама, како је то једном приликом испричао америчком председнику Труману у Белој кући. То га је мучило, до смрти. Иако је славио због успеха истраживања, било му је жао људских жртава. Обратио се Америчком филозофском друштву:
- Створили смо најужасније оружје на свету које је изненада и исконски изменило природу света, створили смо ствар која би по свим стандардима света у коме смо одрасли могла да се назове злом. А учинивши то поново смо поставили питање да ли је наука добра за човека.
Опенхајмер је након рата имао негативан став према пројекту Х- бомбе због чега је 1954. оптужен за приврженост комунизму. Доказана је његова лојалност америчкој политици, али му је био забрањен приступ поверљивим документима о нуклеарном истраживањима. Окренуо се предавањима и истраживањима из области физике. Председник Џон Ф. Кенеди доделио му је награду Енрико Ферми.
Џулијус Роберт Опенхајмер рођен је 22. априла 1904. у Њујорку, у богатој немачкој јеврејској породици. Његов отац бавио се производњом одеће. Амерички физичар одрастао је у стану на Апер Вест Сајду на Менхетну. Школу етичке културе завршио је као најбољи у разреду. На Харварду је најпре студирао хемију, а затим физику. Студије које су трајале четири године завршио је за три године. Похађао је затим студије атомике код физичара лорда Радерфорда на Кембриџу, а онда и немачки Универзитет у Готингему где му је ментор био научник Макс Борн.
Доктор Борн је изјавио да је Опенхајмер био изузетно интелигентан, али и склон томе да друге студенте прекида на предавањима како би им показао колико је интелектуално надмоћнији од њих. Борио се са депресијом и због тога тражио психолошку помоћ, а рекао му је да му је у борби са психичким сметањама помогла књига Марсела Пруста "У потрази за изгубљеним временом", али и то што је возио бицикл по Корзици.
Знали су га и по шеширу који је стално носио, а био је склон и пороцима попут алкохола и цигарета. Знао је бројне језике: латински, француски, немачки и грчки језик. Волео је да изучава санскрит како би могао да чита омиљене хиндуистичке текстове. Колеге професори нису га нарочито хвалили, али студенти којима је предавао јесу јер им је најчешће причао о потенцијалним последицама различитх теорија.
Имао је аферу са комунисткињом Џин Татлок тридесетих година прошлог века, она га је упознала са левичарском политиком. Био је у браку са Кетрин Кити Пуенинг, биологом и некадашњом комунисткињом са којом је добио двоје деце, Питера и Кетрин.
Годину дана након што је отишао у пензију, 18. фебруара 1967. преминуо је од рака плућа, у 62. години.
Филм Роберта Нолана за сада добија одличне оцене и критике.
(Жена Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
