- Човек треба да исповеда грехове као што су, на пример, нешто кад те мучи. Онда неко каже: 'Како оче ви кажете да Света тајна исповести треба да се ради ретко, а причешће често?' Како сад то причешће може чешће, а већа је Света тајна него исповест, а исповест не. Зато што је лако спремити се четири пута годишње за причешће (буди спреман сваке недеље), а тиме што се не исповедаш често ја те држим у што безгрешнијем стању. А не да се навикнете сваке недеље да се исповедам, баш ме брига, сад ћу да се грешим, а у суботу ћу да се исповедам у недељу ћу да се причестим и то је супер - рекао је отац Предраг Поповић, па додао:

Фото: Јутјуб принтскрин/Dok anđeli spavaju

 

 

- Не може тако друже. Сад ћеш ти тај грех да носиш са собом још три месеца, па ћеш да га искајаваш. Као што ни господ није опростио одмах, нећу ни ја теби - е не може сад. Друго је кад човек направи неки велики грех, рецимо, па га то баш онако мучи - објаснио је отац Предраг Поповић.

Испричао је и како му је дошла једна жена да се исповеда и објаснио је какво је искуство имао са њом.

- Жена једна ми дође и исповеда се сваке суботе. Она сваке суботе исповеда како се свађала, свађала, свађала... Жено, чиниш ли ти нешто да не дође до те свађе. Па ја сам, каже, одустала. Ја је питам: 'Од чега си одустала?', она каже: 'Од покушаја да будем са неким'. И сад ћеш да долазиш код мене овде да ме малтретираш. Мислиш да ће Бог да прими ту твоју исповест. Мислиш да он неће да зна да ти њега фолираш? Одеш кући и свађаш се са свима и рачунаш у суботу ћеш да дођеш да издекламујеш шта имаш и да кажеш океј и да одеш. Ти мислиш да то вреди ишта? То баш ништа не вреди. Рекао сам да ће следећи пут да дође код мене да се исповеди за три месеца - рекао је отац Предраг Поповић.

Шта је исповест?

Света тајна исповести у Цркви постоји и дата је као могућност обнављања и исцељења грехом нарушене људске природе и живота. Зато је грех у духовном животу и окарактерисан као болест која оптерећује и мучи људску савест. Отуда је исповедање и покајање облик духовног лечења, стоји на сајту храм Светог Саве.

Фото: Схуттерстоцк

 

 

Како се врши исповест?

С обзиром на чињеницу да данашњи верници свету тајну исповести и покајања обављају углавном на Светој Литургији уочи причешћа, и најчешће за време неког од великих постова, то ће умногоме спутати свештеника да се у целости посвети покајнику. Верници чекају у реду, а исповест која се обавља механички, и не траје дуже од пар минута по особи. Код оваквог начина исповедања верних, с разлогом можемо поставити неколико питања: да ли такву праксу можемо назвати светом тајном исповести, да ли је опроштај грехова добио онај који на таквој исповести није ништа рекао, односно исповедио (јер се због брзине исповест најчешћше своди на питање: Кајеш ли се? – Кајем. Јеси ли грешан?- Грешан сам). Свештеник потом чита разрешну молитву, и опет се поставља питање од чега је разрешио верника ако овај није ништа рекао?

Фото: Јутјуб принтскрин/Dok anđeli spavaju

 

 

Правилна исповест се врши у време када није богослужење због тога да би свештеник могао у потпуности да се посвети разговору са верником, а и онај који се исповеда да може да каже све оно за шта се каје. За то би било најбоље да се исповест врши после јутарњег или вечерњег богослужења. Такође онај који се исповеда мора да буде свестан свега што исповеда, како би та исповест била потпуна.

(Стилл)

БОНУС ВИДЕО: