За "Новости“ се присетила својих почетака, али и свега са чим се сретеала на естради, као и усподна и падова.

В. Данилов

 

На питање какве је успомене вежу за "Звезде Гранда", будући да је каријеру почела у првој сезони тог такмичења, али је трећа сезона била њена, Рада у великом интетвјуу одговара:

Фото: В. Данилов

 

- И дан данас, када идем у своје село, сваки пут ми се враћају сцене из тог периода, како смо ишли и враћали се са такмичења, сналазили смо се на све начине и око превоза, бензина. Сада ми је лепо, када се сетим тог почетка, јер знам да нам није било лако, али то је био и преломни тренутак у мом животу. Сећам се када сам први пут стала на "Граднову" сцену. све ми је било нестварно. Гледам певаче о којима сам до јуче сањала – Цецу, Секу, Брену, Драгану, Карлеушу, Стоју, Јану, Милета Китића. Имала сам трему и велику одговорност и на крају Бог ме је погледао, а остало је историја.

В. Данилов

 

Перфекциониста сте и због појединих речи у песми, не желите да је објавите или је поново радите?

- Девица сам у хороскопу и то ме кочи. Увек сам одбијала провокативне текстове који алудирају на превару, блуд и остало. Када сам снимила песму „Није мени“, била је кључна реч „сутра“ и текст гласи „није мени што сам моје кући разочарала, већ је мени што би опет „сутра“ спавала“, те сам морала да променим у „срећо“ јер сам се боље осећала. Неко може то да изнесе, ја не могу. Моје песме могу да слушају људи од 7 до 77, да свима будем „доступна“.

Непосредни сте и искрени и не либите се да то и покажете?

- Не бавим да бих глумила звезду, да бих много зарадила, да бих се богато удала. Не! Код мене преовладава жеља да на наступу, био концерт на отвореном, дискотека или приватно весеље, направим „лом“, да се сви лепо проведу. У животу ме држи искреност, ни са чим се не оптерећујем.

Да ли вам је, као детету са села, теже било да направите каријеру од колега који су из градова?

- Имаш много борбенији став од људи који су из града и који су мало опуштенији. Можда нема утицај место рођења, колико има утицај енепгије, космоса, Бога и огромне жеље.

В. Данилов

 

Имате велики хит "Мешај мала", дует са Сашом Матићем?

- То је један од највећих хитова у народној музици, али јако тешко смо дошли до те песме. Знам да прва песма коју нам је Марина Туцаковић пустила није одговарала ни мени ни Саши, никако. Дошли смо до момента да нисмо знали шта ћемо, да би у последњем тренутку стигла до нас румунска обрада која нас је „купила на прву“. Мелодија је Марину асоцирала да напише текст.

Сестра Марија вам је менаџер?

- Марија је алфа и омега. Од када је она менаџер паре иду у једну кућу. Да је среће било од почетка. Много радим, не стижем да спавам, свуда касним. Ја бих џабе певала, а она је економиста. Како она преговара, то је невероватно.

Колико је било тешко носити се са лепим и лошим фазама у каријери?

- Народски сам човек и остала сам чиста, никада нисам имала шта да кријем, код мене је све било транспарентно. Јавно сам возила и трактор и све остало. Народ ме је од првог дана схватио, видео је да се ничега не либим. Често идем у своје Четереже, много више него раније.

Са којим колегом из "Звезда Гранда" сте у контакту?

- Ми смо живели заједно, то је једно лепо време које се никада не заборавља. Кренили смо сви у исто време на естраду.

Фото: В. Данилов

 

Чујем се са Катарином Живковић, Миланом Станковићем, Немањом Стевановићем, Слободаном Батјаревићем Цобетом и Душаном Свиларом.

Фото: В. Данилов

 

Када ћете објавити албум?

- За почетак објављујем песму која ће се звати „Ђурђевдан“ или „Малолетна“, двоумим се око назива, а остале нумере које чине нови албум, излазе одједном 25. августа, за мој рођендан.

Милан је увек био посебан

ЧЕСТО се нагађа шта ваш бивши дечко Милан Станковић ради. Кажите нам из прве руке?

- Рекла саму следеће: "У времену када преовладавају неке ружне теме, буди срећан што си на насловним странама са тако чистом темом. Што постоји народ ког интересује духовност и нешто лепо да прочита, мимо естраде“. Милан је увек био посебан и другачији.

 

БОНУС ВИДЕО:

У ЖИВОТУ МЕ ВОДИ ИСКРЕНОСТ | Са звездама на ти | Бр. 20 | Рада Манојловић