Детињство
Јанићијевић је рођен 8. маја 1932. године као један од петоро деце учитеља Јанићија и домаћице Вере. Имао је три старије сестре и брата близанца Андрију. Породица се селила по целој Србији, све док 1934. године нису нашли свој дом у Београду.
Није њихова срећа дуго трајала. Када је Немачка 6. априла 1941. године бомбардовала Београд Јанићијевићима је изгорело све осим млина за кафу. Његовог оца Јанићија ухапила је Специјална полиција. Познати глумац тада је имао свега осам година.
Рат и глад
Јанићијевићи нису имали данима шта да једу. Највећа посластица била им је печена шећерна репа. Зато је Јован заједно са осталом гладном поштанском децом поткрадао немачку мензу, док су их италијански војници хранили и дружили се са њима, а дечаци би им помагали у неким ситним пословима. Једног од Италијана који им је доста помогао Бурдуш је до краја живота памтио. Био је то – Маноло.
Током окупације тешко се долазило до дрва за огрев. Кад би нека породица и успела да добије дрва морали су да прате натоварена кола како не би дошло до крађе. Као и многе друге клинце, ратно сиромаштво је натерало Бурдуша да се извешти у крађи у трку.
Прочитајте још
- Залетимо се, мазнемо цепаницу и тутањ. И једном ме ухвате, ваљда зато што сам "дигао" теже парче, па нисам могао брзо да трчим. Одвели су ме у комесаријат близу железничке станице, поштено изударали и натерали да оперем степенице зграде преко пута - од шестог спрата до приземља - причао је он.
Маноло
Ипак, једном су га ухватили, јер је украо теже парче и није могао да трчи довољно брзо. Одведен је у комесаријат, добио је батине и за казну је морао да опере степенице једне зграде – од шестог спрата до приземља.
Маноло је био ухапшен 1943. године када је Италија капитулирала. Немци су похапсили италијанске комунисте и тада су деца поткрадала бедне кухиње својих мајки и носила ратним друговима проју у затвор. Међутим, једног дана када се Бурдуш играо са другарима на пољанчету, Немци су извели шесторицу Италијана и са њима Манола. Постројили су их, испред јавног тоалета, по једног испред сваког бокса нужника.
Деца су викала и плакала дозивајући Манола, а он их је погледао, осмехнуо се и поздравио их климајући главом. Следећег трена пао је у измет погођен немачким мецима. Војници Трећег рајха пришли су мртвим Италијанима и још дубље их шутнули у тоалет.
Јован Јанићијевић Бурдуш до краја живота причао је причу о Манолу, Италијану који га је хранио, говорећи да у је од трена његове погибије душа тужна.
Умало да погинемо
Након што је бомба пала на њихово склониште, глумац је послат у Параћин код свог рођака, где је и дочекао ослобођење.
- Замало да на рођендан 1944. сви изфинемо. Сви смо били у немачком склоништу, гд еје могло да стане око 500 људи. И бомба паде кроз шуплину од лифта директно до нас, али, срећпм не експлодира. Међутим, од притиска ваздуха мислили смо да ћемо се угушити. И тада друга бомба погоди наш стан и опет остадосмо без ичега. Моји ме пошаљу у Параћин код рођака, који се управо вратио из заробљеништва. Ту сам дочекао ослобођење - сећао се глумац.
Богата биографија
Захваљујући Жорж Скригину, Јанићијевић добија прилику да дебитује на великом платну 1956. године у драми "Потрага" са Александром Гаврићем у главној улози. Након две године, показује свој таленат у улози младог рудара Душана у филму "Те ноћи" Јована Живановића.
Својим темпераментом, харизмом којом је зрачио, али и појавом подсећао је на бунтовне младиће из тадашњих америчких мелодрама. Режисер Владимир Погачић приметио је његов изузетан таленат, па му је понудио улогу у антологијској српској мелодрами "Суботом увече". Филм је постао хит године и право освежење у кинемтографији, а Јован постаје познати глумац у својој земљи.
У филмовима као што су "Празник" и "Жарки" глумио је у главним улогама. Глумио је такође у разним копродукцијским филмовима и телевизијским серијама. Највише се памти по улози ромског музичара Бурдуша из телевизијске серије "Музиканти" и истоименог филма, па је по тој улози добио надимак. Друга по важности улога му је Микуле из серије "Грађани села Луга".
Серија Музиканти је била толико популарна да је за време њеног емитовања су улице биле празне, а Јанићијевићев Бурдуш је био толики хит, да је чак добио и своју врсту Вињака. За Бурдуш Вињак добио је позамашан хонорар, који је укључивао најновији ситроен ајкулу, писали су тада медији.
На корак од Холивуда
У јеку велике популарности у Југославији, Бурдушу се обратио извесни Душан Протић, који се представљао као успешни продуцент а у Америци је био познат као Дени Маршал. Он га је позвао у Лос Анђелес и обећао му је да ће од њега направити светску звеџу, испричао је глумац за ТВ ревију.
- Можда му не бих тако слепо поверовао, да ми није показао неке прелиминарне уговоре за евентуалне копродукције између Југославије и његове компаније из Холивуда, коју је водио са својом женом Телмом Вајт. На испраћају, на сурчинском аеродрому, било је много мојих обожавалаца, па и новинара и фото-репортера, који су непрестано севали блицевима. Многе новине су, нажалост објавиле како Јанаћко одлази у Холивуд, како ће се сада Бурдуш прославити и ван Југославије и у свом стилу. Да сам знао какав ће бити повратак, не бих с етако правио важан, већ бих отпутовао кришом - испричао је глумац.
Бурдуш је са супругом отишао у Америку, али недуго пошто је посетио неколико кастинга, упознао неке светске звезде и причао са правим холивудским продуцентима, схватио је да Маршал није особа на коју може да се ослони, те да су мале шансе да добије посао.
- Дани у Холивуду су пролазили. Сумње у Телму Вајт и Денија Маршала расле су све до оног дана кад су ми јавили да ћу играти у филму о мафији "Кум", по књизи која је у САД била бестслер. Објашњавали су ми да се на сценарију дуго радило, јер мафија није била задовољна ни са једном верзијом, а претила је да ће минирати снимање уколико продуцент крене са пројакетом на своју руку, без њиховог одобрења. Требало је да играм једног вођу мафије - причао је глумац.
Ипак, Бурудш није имао среће да заигра у култном остварењу, јер му је како је открио тада, истекла виза.
- Можда би се то и остварило, поготову што је редитељ, не сећам му се имена, био врло заинтересован за мене. Али дошао је крај мојој визи и ја сам морао кући. Да, замало да заборавим: путне трошкове за мене и Жижу сам ја платио. Ето, какв сам био навико. Тако ми и треба кад свима верујем. Грдно се истроших. Преко три милиона старих динара. Пусти снови осташе у Холивуду - објаснио је својевремено глумац.
Тек након тога, продукција се одлучује да филм "Кум" режира Френсис Форд Копола, који ће изменити сценарио и од првенствено мафијашке приче, направиће сагу о Америци и америчком сну, довести на несуђено Бурдушево место Марлона Бранда, а и многе друге млађе глумце који ће након овог филма букнути, попут Ал Паћина.
У својој књизи "Блиставо и страшно", Беким Фехмиу пише како су тих година он и Јован били веома близу ангажмана у Кополиној гангстерској саги која је обележила читаву епоху.
Његов колега, Беким Фехмиу пише да је у Риму (1971) био у гостима код Дина де Лаурентиса и његове супруге, глумице Силване Мангано, када га је у току вечери чувени продуцент упитао: “Зашто се онај твој колега није вратио у Лос Анђелес да научи енглески за улогу у филму ‘Кум’? Али сада су одлучили, нажалост, да сви глумци буду Американци”.
Немам возачку
Глумац је уживао велику популарност након улоге Бурдуша у серији "Музиканти", а како смо већ поменули након ње је добио и своју марку вињака, за који је плаћен најновијим ситроеном. Међутим, глумац није имао возачку дозволу па је углавном возио неко од његових сапутника. А једну саобраћајну несрећу доживео је управо са легендарним Гидром.
- Како нисам имао саобраћајну дозволу, кола нисам ја возио, већ моје колеге - кад се укаже потреба. Тако смо једном Драгомир Бојанић Гидра и ја путовали до Крушевца да поразговарамо са председником општине око филмског пројекта "Бурдуш". При повратку из Крушевца нисмо имали среће. Нека хладњача тако нас је заследпила фаровима, возећи готово левом страном, да је Гидра морао да скрене са пута.
Срећом, нико није био озбиљније повређен. Али, како кола нису била осигурана, за поправку сам морао да платим два милиона старих динара. Тако је почела нова фама о Јанаћку. Како возим пијан и стално правим прекршаје и сударе - испричао је глумац.
Тренутак непажње и трагедија
Ипак, уместо холивудске каријере, живот му је донео суров обрт. У саобраћајној несрећи коју је изазвао несмотреном вожњом у центру града његов сувозач је погинуо. Јанићијевић је осуђен на казну затвора коју је издржао у пожаревачкој Забели.
– Тата је имао петогодишњи уговор са студиом “Метро-Голдwyн-Маyер”. Када је 1972. све већ било договорено, дошао је по маму и мене. Међутим, догодио се кобни удес у којем је један његов пријатељ погинуо. Уследила је драма, суђење, и тата је уместо у Холивуд отишао на годину дана у затвор “Забелу” – испричала је једном приликом глумица Ксенија Ђокић, ћерка Јована Јанићијевића, коју шира публика зна као део ББ шоу екипе.
Повратак глуми
Након саобраћајне несреће и одлежане затворске казне, редале су му се улоге у филмовима "И бог створи кафанску певачицу", "Валтер брани Сарајево", као и у хит серијама "Грађани села Луга", "Мајстори", "Позориште у кући" и друге.
Крајем седамдесетих Јанаћко игра у минијатурама као што је "Специјално васпитање" Горана Марковића и ратна драма "Хајка" Жике Павловића. Комичних улога прихватио се осамдесетих година. Ту су се ређале роле у комедијама "Мољац", "Нема проблема", "Секула и његове жене", "Сулуде године" и друге.
Последња његова улога била је у лакој комедији Милана Јелића "Велика фрка" са Гагом Николићем у главној улози, 1992. године, а убрзо затим је и преминуо.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
ТУРБУЛЕНТНО: Цеца Ражнатовић подигла Брчко и публику на ноге
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".