У тим моментима сви су осетљиви на сваки детаљ. Пуно је обавеза али и изражене потребе да се све организује што боље и протекне у реду. Ако ту нешто крене по злу, последице су видљивије и болније него на било ком другом месту.
Знајући све то, Дамир и Ђорђе Петровић су пажљиво припремали сахрану своје мајке Смиље, пишу Нове апатинске новине. На време су, кажу, знајући да је мајчино тело доста тешко, обезбедили четворицу јачих пријатеља да гурају колица са сандуком (чак се и договорили који ће на коју страну да стане, како би адекватније расподелили тежину приликом спуштања у раку).
Припемили су и икебану за поклопац сандука (која се негде загубила међу венцима), уредили, како наводе, доста запуштену кухињу, као и тоалет, мада су сматрали да то не би требало да буде њихова обавеза али, веле, нису имали избора...
Али доста тога је кренуло наопако...
Фото: Н.Скендерија/Новости
- Догодило се и нешто преко чега не можемо да пређемо и због чега смо се и одлучили за тужбу. Наиме, иако смо, због тежине тела покојнице, припремили за спуштање ковчега у раку четворицу наших пријатеља, двојица радника ЈКП су инсистирали да им је довољна помоћ само једног од њих - прича Дамир:
Прочитајте још
- Приликом спуштања, ковчег се занео, закачио део земље, услед чега је дошло до њеног обрушавања. Притом поклопац удара о бетонску ивицу споменика, толико јако да смо помислили да је тело покојнице испало из сандука, на шта је један од радника, на запрепашћење присутних, гласно прокоментарисао: "Е, сада је пала на деду!" Дошло је и до пуцања шрафа на поклопцу, што су радници игнорисали и сандук оставили тако укошен на одроњеној земљи, на дну раке.
Каже да је одмах замолио брата да пријатеље упути у ресторан где се одржава подушје, како то не би гледали.
- Ја сам са неколицином рођака и пријатеља остао покушавши да убедим раднике да сандук не може тако да остане. Уз негодовање извадили су сандук, ставили га са стране, један од њих је ушао у раку и из ње избацио на десетине лопата земље, након чега је сандук спуштен у раку у редован, водораван положај.
Додаје да је поред хумке, на коју су били набацани венци и букети, остала гомила земље која није склоњена ни наредног дана, те да су брат и он били принуђени да сами уреде гроб својих родитеља онако како треба.
Истичу и да им је, без обзира на то, уредно испостављен рачун и за услуге које им нису пружене или нису адекватно одрађене, као што су поменуте спуштање посмртних остатака, затварање раке и израда хумке.
У два наврата покушавао је Дамир да дође до директора ЈКП "Наш дом", али није успео. Примио га је технички директор који му је, како каже, рекао да је све што може да добије - извињење, те да ће се тај проблем решавати унутар фирме "у смислу дисциплинске одговорности запослених", те да је породицу преминуле задесила "најгора комбинација поступајућих радника".
На упућену опомену пред тужбу, Петровићи су добили одговор ЈКП "Наш дом", путем пуномоћника. Између осталог наведено да је учествовање само два радника у поступку сахрањивања "уобичајена пракса" на апатинском гробљу и објаснили како је дошло до проблема са спуштањем сандука у раку:
- Тип серклажа породичног гроба је такав да изабрани сандук не може да прође кроз отвор без маневрисања у раку, тако да је једини начин полагања ковчега у раку да се тај поступак изведе конусно, односно тако што прву у раку улази један део ковчега, а потом други део јер се само тако ковчег може положити у водораван положај, а поступак је уобичајен код ове и сличних ситуација - наведено је у одговору ЈКП „Наш дом", уз закљуцак да за захтев за исплату штете, нема основа.
(Нове апатинске новине)
БОНУС ВИДЕО:
