Такав захтев у чачанском крају није новост. Међутим, Василије је на онај свет отишао уз спровод који је више личио на свадбено весеље. Волео је трубу, музику и боемски живот. Његова породица није имала други избор осим да до краја испоштује последњу жељу.
- Сахрана је организована тачно онако како је он тражио. Породица преминулог је дошла и доставила списак његових жеља. Тражио је да се након обављеног опела са три свештеника у дворишту њихове куће огласе трубачи и да његов ковчег кроз село пронесу уз звуке песама које је он волео. Тако су чланови породице, родбина и пријатељи Василијеве посмртне остатке пратили два километра све до месног гробља у Мршинцима. Трубачи све време нису престајали да свирају. Пошто сам присуствовао сахрани, видео сам и свештенике који су телефонима снимали онај помало необичан призор. Међутим, касније су ми рекли да ту не виде ништа лоше, јер одлазак на други свет и треба да буде с песмом. Уосталом, на опелу и они певају - испричао је Марко Ђоковић из погребног предузећа које је спровело читаву церемонију.
Додао је да изненађењу ту није био крај. Василије, који је важио за доброг човека и сеоског боема, хтео је да се и у раку спусти уз трубаче и музику.
- Због тога оркестар на овој необичној тезги није имао предаха већ је свирао све време док је трајао спровод на сеоском гробљу. У једном тренутку родбина је почела и да наручује песме. Рођаци и пријатељи су мирно и достојанствено стајали, одајући му последњу почаст, да би у једном тренутку један по један почео да прилази музичарима и да их кити новчаницама, вероватно онако како је Василије за живота чинио. Неки од њих су трубачима говорили и које песме да свирају - испричао је Ђоковић.
Прочитајте још
Василије је иза себе оставио сина, две ћерке и четворо унучади, који су спровели последњу жељу свог оца. Ђоковић је рекао да је након обављене церемоније сахрањивања отишао погребним возилом, али су трубачи остали на гробљу да свирају Василијеве омиљене нумере које је његов син Владица унапред доставио трубачима.
БОНУС ВИДЕО:
