Данас не постоји певачица и музичка звезда која није сарађивала са њим. Дејан Милићевић најбољи је у свом послу, а како је испричао у својој животној исповести, све што је данас дугује мами која му је посветила живот за разлику од оца који га је оставио када је имао само 20 месеци.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/RTS šou program
- Детињство памтим као сјајно, имам лепа сећања на тај период. Истина, отац је мене и моју маму напустио када сам имао само 20 месеци и од тада се мама и ја боримо како знамо и умемо, а тако је и дан-данас. Хвала Богу, моја мама је имала јако леп положај. Радила је као директор једног дела платног промета, после се пензионисала и сада живи са нашим чедом Владом, станује буквално две улице од мене и ја их редовно посећујем. То је једна опуштена варијанта сада када сам ја остварен човек, а она је у пензији, а кроз живот је било прилично турбулентно. Мислим пре свега на одрастање, школовање, стална путовања.
- Моја мама се заклела и зарекла да ћу ја до основне школе пропутовати целу Европу и да ћу видети све могуће музеје, опере, позоришне представе, што и треба да се научи до седме године живота и тако је и било. Хвала јој на томе јер сам захваљујући њој био поткован са разних страна, животних, културолошких и осталих када сам кренуо у основну школу.
Фото: АТА имагес
- Био сам баш послушан и миран. И док сам био беба, мама је смела да ме остави на ивици стола и кад се врати, ја сам и даље тамо где ме је оставила, играм се и уживам. Баш сам био миран и као дете и као беба. Када се родите да будете сталожени, када одмалена знате и ко ћете бити и какви ћете порасти и докле ћете догурати, онда сте потпуно спокојни. Просто, нисам имао разлога да будем несташан и немиран, нити сам имао разлога да икоме правим зврчке ни као мали, ни као велики. Ја сам једноставно један Буда који зна све и сигуран је у све.
- Моје интересовање за фотографију почиње од раних школских дана јер сам најпре почео да фотографишем своје пријатеље, другове, касније у хору људе с којима сам тамо певао. У средњој школи сам се бавио фотографијом аматерски и једноставно, одувек сам тако желео. Прво сам желео да будем модни креатор, па кад сам видео да ми то не иде, узео сам фото-апарат. Желео сам некако да се остварим у свету моде, па сам почео да стилизујем људе и да их сликам модно, развио сам љубав према модној фотографији. Гледао сам старе књиге чувених фотографа Форста, а касније сам пратио рад Херба Ритса који је радио чувени црно-бели видео за Мадонину песму Цхерисх. Наравно, пратио сам и Вогуе и тако је све почело.
Прочитајте још
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
