Управо је Бошко Ђуровски био један од његових најбољих пријатеља, фудбалер који је за Звезду играо 11 сезона, а касније био и њен тренер.
Ђуровски је донео дрес Звезде, поставио га покрај слике Маринка Роквића, а затим одржао потресан говор на комеморацији, током којег је у неколико наврата спречавао сузе уз дрхтави глас.
Фото: Д. Бабовић
Испричао колики је Звездаш био Маринко, како су се дружили, како су често остајали у кафани до раних јутарњих сати, а посебно му је била урезана и једна песма, коју је тада замолио да му отпевају синови.
- Има једна анегдота где се показује колико си био велики човек, људска громада. То је било после твог концерта у Сава центру, где сам имао част да будем у првом реду. После концерта смо са твојом породицом отишли у кафану, где си у цик зоре замолио синове Николу и Марка да отпевају једну песму, која није била твоја, могао си да певаш милион твојих песама, ти си драги мој друже показао своју величину, да ниси сујетан, да немаш комплекса, замолио си да отпевају песму Шабана Шаулића "Тамо иза оних брда", јер си се сетио своје мајке и свог оца - рекао је Бошко Ђуровски, након чега су му се придружили Маринкови синови, Марко и Никола, који су се уз сузе опростили од Маринка Роквића.
Прочитајте још
(Телеграф.рс)
