Водитељка и новинарка РТС-а Тијана Јевтић пре две и по година доживела је породичну трагедију, остала је без супруга пливачког тренера Срђана Филиповића.
Након тешког периода кроз који је прошла водитељка након смрти супруга, проговорила је о најболнијим тренуцима у њеном животу.
- Била је то судбина, једноставно немам друго објашњење. Иако смо тренутно живели раздвојено, били смо изузетно повезани, чули смо се и по неколико пута дневно. Није постојао тренутак да он оде негде а да ја не знам где је, и обрнуто. Наш избор је био да породица засад функционише овако. Те ноћи нисам уопште спавала, имала сам неки чудан осећај у стомаку. У последњем дописивању рекао ми је да је завршио тренинг и да је уморан, да је стигао кући и да ће да одспава. Касније у току ноћи неколико пута сам проверавала да ли је онлајн. Како до ујутру није било одговора, слутила сам да није добро. С децом сам тог јутра кренула на Златибор, пошто је Срђан инсистирао да клинци науче да скијају. Био је 6. фебруар, петак, који је у арапским земљама нерадни дан и његови сарадници из репрезентације нису до краја дана посумњали да нешто није у реду јер нису имали тренинг - причала је за Глорију и открила да у први мах није веровала да њеног супруга више нема.
- Питала сам се како је то могуће и шта сад треба да радим. Био је потпуно здрав, бивши пливач, који још држи државни рекорд на 1.500 метара. Одлазио је на редовне систематске прегледе, а да је имао било какав проблем, сигурна сам да би се одмах обратио лекару. Није ми било јасно како ми нешто није наговестио, како ми није дао неко упутство како да наставим даље сама. Тек касније сам схватила да је читав његов живот био упутство, да се не нервирам око глупости и ситница и да живим сваког дана као да је последњи. Себе сам убедила да тако треба да наставим, јер је то једино исправно. Не могу ама баш ништа да променим, могу само да чувам ту лепу причу о њему и у животном и у спортском смислу.
Прочитајте још
Као најтежи тренутак у њеном животу описала је онај када је после 19 дана ишчекивања морала на аеродрому да преузме тело.
- Рекла сам да ћу урадити и потписати све, али да ме лише тога да видим како њега, светског путника, довозе у ковчегу. И људи су заиста били веома сусретљиви, имали су разумевања. Откако смо сазнали да је Срђан преминуо па све док није стигао у Србију, имала сам изузетну и драгоцену помоћ, од његових сарадника и државног врха Омана, људи из Министарства спољних послова Србије, амбасадора у Египту Југослава Вукадиновића, пошто наша земља нема дипломатске односе са Оманом. Он је и данас у контакту са мном и пружа ми сваку врсту помоћи и подршке. У једном од разговора утешио ме је да је Срђан смештен у најбољој болници у Оману и да је читав поступак завршен на највишем могућем нивоу. Седам дана после Срђана стигле су на кућну адресу и кутије са његовим стварима. Део сам отворила, део још чека да буде отворен - испричала је тада Тијана.
(Блиц)