- За све вас је умро ваш омиљен писац, а за нас отац и муж. Моја Беки још није свесна ко је, заправо, био њен тата. Он је за њу био само њен тата. Празнина коју је оставио за собом је велика као свемир. Не, још је већа. Хтели смо да га сахранимо сами, без присуства других људи.
Схватили смо, међутим, да на то немамо права. Он је био јавна личност, а да се не лажемо, волео је публику. Знамо, такође, да је својим постојањем и писањем додирнуо безброј људи. На неке је оставио дубоки траг. Зато објављујемо датум и место сахране.
Испраћај ће се обавити у петак, 4. августа у 13 часова на Јеврејском гробљу у Београду. Изјава саучешћа је у 12 часова - написала је његова супруга Бојана Албахари на Фејсбуку.
Биографија и стваралаштво Давида Албахарија
Давид је рођен 1948. године у Пећи.
Објавио је и романе Цинк, 1988; Кратка књига, 1993; Снежни човек, 1995; Мамац, 1996; Мрак, 1997, 2008; Гец и Мајер, 1998; Светски путник, 2001; Пијавице, 2006; Лудвиг, 2007; Брат, 2008; Ћерка, 2010; Контролни пункт, 2011, Животињско царство, 2013; збирке прича Обичне приче, 1978; Опис смрти, 1982; Фрас у шупи, 1984; Једноставност, 1988; Пелерина, 1993; Изабране приче, 1994; Необичне приче, 1999; Други језик, 2003; Сенке, 2006; Сваке ноћи у другом граду, 2008; Мале приче, 2013; Пропуштена прилика, 2013; 21 прича о срећи, 2017, као и књиге есеја Преписивање света (1997), Терет (2004), Дијаспора и друге ствари (2008) и Људи, градови и штошта друго (2011).
Прочитајте још
Заједно са Душаном Петричићем објавио је књигу за децу Ема и јеж који нестаје (2008).
Фото: П. Митић
Заједно са Жарком Радаковићем објавио је Књигу о музици (2013).
За збирку прича Опис смрти добио је Андрићеву награду. Роман Мамац добио је Нинову награду за најбољи роман у 1996. години, као и награду Народне библиотеке Србије, Балканику и Мост-Берлин. Књига прича Сваке ноћи у дугом граду добила је Виталову награду за књигу године.
У периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – Видици, Књижевна реч, Писмо, Културе Истока, Политика, Мезуза, едиција Прва књига Матице српске. Књиге су му преведене на двадесет и један језик.
Превео је велики број књига, прича, песама и есеја многих америчких, британских, аустралијских и канадских писаца, укључујући Сола Белоуа, Владимира Набокова, Маргарет Етвуд, Исака Башевиса Сингера и Томаса Пинчона. Превео је и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил и Џејсона Шермана.
Фото: Д. Дозет
Члан је САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва.
Од јесени 1994. године до 2012. године живео је у Калгарију, у Канади. од 2012. године живео је у Београду.
БОНУС ВИДЕО:
БИО ЈЕ ГЛУМЧИНА: Зоран Радмиловић није волео да прича, али је на сцени господарио расположењем свих
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
