"Боље да живим један дан као човек, него цео живот као бедник", говорио је опаки момак с почетка деведесетих, Александар Кнежевић Кнеле.
Брз живот, оружје и скупи аутомобили, у годинама када су се главе губиле због мрког погледа - асоцијације су на Кнелета и пријатеље. Али, животи ових момака имају и другу, мање познату страну.
Александар Кнежевић Кнеле је живео брзо и умро млад, али је постао узор многим генерацијама "жестоких момака" који га и дан-данас копирају. Један од тих трендова је и сликање испред манастира Острог, ког су криминалци звали "Ролс Ројс међу манастирима".
Не зна се колико је тачно пута Кнеле, најмлађа звезда београдског подземља, посетио Острог, али се зна да се и у овој светињи придржавао својих правила. Тако је и у манастир одлазио онако како се иначе кретао: са оружјем, најчешће сакривеним испод тренерке.
Прочитајте још
Кнеле и Јоцо Вујичић су заиста били жестоки момци и покренули су тај тренд одлазака у манастир и сликања испред њега, док ови што их данас копирају испадају смешни. А Кнеле и Јоцо јесу ишли наоружани свуда јер су имали разлог за то, наводи се на страници Легенде деведесетих.
Ниједна ликвидација деведесетих није изазавала толико пажње и питања и ниједна није обавијена велом тајне као убиство Александра Кнежевића Кнелета. Прошло је више од 30 година од убиства једног од најпознатијих "жестоких момака" са врелог београдског асфалта, оног о коме се и данас испредају урбане легенде.
Живео је брзо, радио шта је хтео, пуцао кад год је хтео, а ликвидиран је 28. октобра 1992. године у соби 331 на трећем спрату елитног новобеоградског хотела "Хајат" кад је имао само 21 годину.
За његово убиство нико није одговарао, а 2017. године случај је проглашен застарелим. Досије о злочину који је означио почетак крваве серије ликвидација на београдском асфалту уништен је, али сећање на клинца - ког сви памте по тренерци, патикама и златној кајли, али и лаком уласку у обрачуне - не пролази.
(Легенде деведесетих)