"Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik", govorio je opaki momak s početka devedesetih, Aleksandar Knežević Knele.
Brz život, oružje i skupi automobili, u godinama kada su se glave gubile zbog mrkog pogleda - asocijacije su na Kneleta i prijatelje. Ali, životi ovih momaka imaju i drugu, manje poznatu stranu.
Aleksandar Knežević Knele je živeo brzo i umro mlad, ali je postao uzor mnogim generacijama "žestokih momaka" koji ga i dan-danas kopiraju. Jedan od tih trendova je i slikanje ispred manastira Ostrog, kog su kriminalci zvali "Rols Rojs među manastirima".
Ne zna se koliko je tačno puta Knele, najmlađa zvezda beogradskog podzemlja, posetio Ostrog, ali se zna da se i u ovoj svetinji pridržavao svojih pravila. Tako je i u manastir odlazio onako kako se inače kretao: sa oružjem, najčešće sakrivenim ispod trenerke.
Pročitajte još
Knele i Joco Vujičić su zaista bili žestoki momci i pokrenuli su taj trend odlazaka u manastir i slikanja ispred njega, dok ovi što ih danas kopiraju ispadaju smešni. A Knele i Joco jesu išli naoružani svuda jer su imali razlog za to, navodi se na stranici Legende devedesetih.
Nijedna likvidacija devedesetih nije izazavala toliko pažnje i pitanja i nijedna nije obavijena velom tajne kao ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta. Prošlo je više od 30 godina od ubistva jednog od najpoznatijih "žestokih momaka" sa vrelog beogradskog asfalta, onog o kome se i danas ispredaju urbane legende.
Živeo je brzo, radio šta je hteo, pucao kad god je hteo, a likvidiran je 28. oktobra 1992. godine u sobi 331 na trećem spratu elitnog novobeogradskog hotela "Hajat" kad je imao samo 21 godinu.
Za njegovo ubistvo niko nije odgovarao, a 2017. godine slučaj je proglašen zastarelim. Dosije o zločinu koji je označio početak krvave serije likvidacija na beogradskom asfaltu uništen je, ali sećanje na klinca - kog svi pamte po trenerci, patikama i zlatnoj kajli, ali i lakom ulasku u obračune - ne prolazi.
(Legende devedesetih)