Одрасла је у Стублинама код Обреновца са мајком Драгицом и очухом Бором. До 6. године живела је у заблуди да јој је Бора отац, а онда је сазнала да је то ипак извесни Матија.
- Мама ми је тада признала да Бора, који је био диван према мени, није мој отац. Објаснила ми је да су се она и мој биолошки тата виђали неко време код тетке Вере на Бановом брду, да је он после отишао у родну Црну Гору, а она му никад није рекла да је затруднела. Није желела да га јури, у то време је било страшно да се обелодани да је Црногорац у вези са Ромкињом - испричала је Злата једном приликом за "Телеграф.рс".
Од малена морала је да ради, и није имала времена за школу и обавезе које она доноси.
Петровићева је Основну школу завршила у селу Грабовац, али није имала времена да учи.
- Имали смо много стоке и земљу коју смо обрађивали. Мама је била певачица, очух хармоникаш, па су често били ван куће. Сав терет је пао на мене иако сам имала само седам година. Морала сам да чистим оборе, штале са коњима и кравама, имали смо 200-300 оваца које сам водила на испашу. Било ми је тешко јер сам била детенце. Али, за боље нисам знала. Изјавила је злата за поменути портал.
Прочитајте још
Оца је упознала у својој двадесетој години.
– У својој двадесетој години. Боље икад него никад. И онда судбина тако одреди да и њега и његову супругу ја сахраним, јер је и мој брат по оцу, кога сам једино имала, умро пре три године. Због тога што сам расла без њега, могуће је да у другим људима стално тражим љубав, срце и душу. Иако сам очуха волела највише на свету. Он никада није говорио да има два сина, већ је увек говорио да има троје деце.
Ипак, најтеже јој је било док је живела са мајком и очухом, и није имала право на било какав избор.
- Када они оду да певају у кафану, морала сам да чувам два полубрата. Устајала сам ноћу да им подгревам млеко, пресвлачила сам их... Била сам им као мајка, а и сама сам била дете. Са 12 сам научила да месим хлеб. Због свих тих обавеза мојима није било битно да будем добар ђак, јер се код нас школа завршавала само реда ради.
Мајка и очух јој са 15 година нашли мужа
- Код нас женска деца не настављају школовање. Или се удају или остају у кући да раде. Нису нас продавали за паре, то су сада обичаји по ромским свадбама у Италији или Паризу. У моје време су богаташи бирали вредне девојке. Када су родитељи тог младића видели да чистим, перем, радим, изабрали су ме да будем жена њиховом сину. Мене нико ништа није питао! Али нисам се противила, знала сам да тако мора. Само сам била љута на живот. Плакала сам три месеца иако је мој муж, ком не желим да помињем име, био невероватно леп и добар дечко.
Пакао у браку који није желела
- Нисам могла да замислим дан поред њега, а камоли да му родим дете. Побегла сам код тетке Вере у Београд. Када је схватила колико сам очајна, рекла ми је: "Не враћаш се тамо! Нећеш ти мени да тугујеш." Када је мајка чула да се кријем код тетке, дошла је да ме врати мужу, а ја сам јој запретила: "Или идем под воз или се не враћам код мужа."
- Видела је да сам донела чврсту одлуку и рекла ми: "Добро, или почињеш да наступаш са мном или те поново удајем." Иако нисам желела да будем певачица, јер су певачице и конобарице у то време сматране ку*вама, пристала сам да наступам зато што је све било боље од још једног уговореног брака.
Развод, почетак певачке каријере, без жеље за дететом
- Била сам у четвртом месецу, стомак је већ почео да ми расте. После десет дана мољакања успела сам да убедим маму да абортирам. Нека ми Бог опрости, то је мој највећи грех који деценијама носим. Али нико није хтео да ми уради киретажу због тога што је дете већ било живо у мом стомаку.
- Једва сам нашла доктора у Љигу који је пристао да ми то уради без бојазни да ће га ухапсити, пошто је то било незаконито. Нисам размишљала да ли ћу се кајати јер ми је само било у глави да се решим детета и скинем терет са грбаче. Наживо су ме секли кад су ми радили киретажу, а ја сам са тог стола увече отишла да певам! Села сам са мајком у аутобус за Београд, а потом за Милорце, место у ком сам тог истог дана имала наступ.
Први наступ одмах након абортуса
- Мама и ја смо певале у локалу са пет-шест столова. Дошла сам у дугој зеленој хаљини, а после неколико минута почело је млеко да ми цури...
(Телеграф.рс, Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".