Панто Дакић имао је само 12, а Иван Јововић 19 година. Отишли су да се тог топлог августовског дана са друговима окупају у Пекој Бистрици, када су прекинути њихови снови.
- Докле ће ово да траје не зна се. Нама Србима није добро, не знам да ли ће се ишта предузети, не само за убиство Ивана и Панта, већ за сва убиства на Косову. Апеловао бих на све организације, структуре, да се укључе. За мене је осећај исти као и оног дана, и трајаће док ми траје душа - казао је Дакић.
Ни после двадесет година починиоци убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу нису пронађени, а истражитељи Еулекса су крајем 2010. обуставили истрагу.
Дакић додаје да не очекује да се истрага настави и како каже нема информација о томе.
Фото: Приватна архива
- Нас нико не обавештава, једино ви новинари када дођете. За нас би значило да се открије ко је убица. Замислите убица мог детета шета, можда ми се смеје путем, био бих најсрећнији када би могло да се сазна и све оконча - поручио је Дакић.
Прочитајте још
На дан убиства Дакића и Јововића, рањени су и Богдан Букумирић, Драгана Србљак, Ђорђе Угреновић и Марко Богићевић.
Ђорђе Угреновић, један од четворо деце која су 13. августа 2003. рањена, рекао је да сећања не бледе ни после двадесет година. Каже, да је пошло двадесет година од убиства његових другова, али да слика догађаја не бледи, а посебна је бол, прича, што нико од одговорних није пронађен.
- Мучи нас много све то. То је био велики злочин и велики ударац за нас у Гораждевцу. Тог дана се сећам као да је данас било, тај печат је неизбрисив. Ишили смо да се купамо на реци, ми нисмо ишли на море, на зимовања, за нас је река била све, место где смо могли да се расхладимо. Било је око стотинак деце, и онда се десила рафална паљба која је покосила Панта и Ивана и нас - прича Угреновић.
Угреновић истиче да са својом породицом планира да остане у Гораждевцу.
- Имам четворо деце, и трудићу се да Ивана и Панта увек спомињем да се не забораве и да увек буду са нама - поручио је Угреновић.
"Српска деца жртве идеологије мржње"
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић подсетио је дана да се навршава двадесет година од терористичког напада у коме је, из аутоматског оружја, убијено двоје, а тешко рањено четворо српске деце у Гораждевцу, те позвао међународну заједницу да не дозволи да овај злочин остане некажњен, јер би проналажење и кажњавање злочинаца био и показатељ да постоји добра воља за нормализацију односа и изградњу међусобног поверења.
- Навршиле су се две деценије туговања и бола за убијеном српском децом, али и две деценије сећања на многострадалну српску Метохију, која је у главама албанских терориста и нељуди била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности остварен. Пантелија и Иван изгубили су своје младе животе због сулуде идеологије мржње, која је усмерена према читавом српском народу на Косову и Метохији, његовој култури, духовности, писму и свеопштем трајању - нагласио је Петковић у саопштењу.
Фото: Танјуг
Посебно, истиче, забрињава чињеница да та идеологија до данас није напуштена и да има бројне политичке присталице, инспираторе и спонзоре у Приштини.
Такође, додаје, несхватљива је и чињеница да се овај монструозни злочин догодио пред лицем међународне заједнице, односно након доласка међународне мисије на Косову, у чијој је надлежности заштита људских живота, кажњавање злочина и увођење владавине права.
И поред обећања представника УНМИК-а да ће „преврнути сваки камен“ да пронађу убице, подсећа, 2010. године случај је био затворен, јер истрага није дала никакве резултате.
- Као по правилу, злочинци над српским народом на КиМ остају непронађени, безимени и некажњени. Затварајући истрагу о страдању наше деце и многих других наших сународника на Косову и Метохији, учињен је грех против човечности, а међународна заједница је капитулирала пред идеологијама мржње и тероризмом - истакао је Петковић.
Канцеларија за Косово и Метохију очекује и од међународних представника да се не оглушују о српске патње, да не забораве овај злочин и живе ране родитеља и да уложе свој ауторитет да се починиоци пронађу, јер овакав злочин никад не застарева.
- Да је идеологија мржње и те како жива показују и недавни догађаји у покрајини, у којима су жртве била српска деца: између осталог на Бадњи дан, ове године нападнути су из ватреног оружја Стефан и Милош Стојановића из Готовуше, на Божић је претучен Стефан Томић из Клокота, недуго затим двојица Албанаца су изболи ножем Бобана Ђузића, а припадници РОСУ претукли су два српска младића Ђорђа и Лазара у Јошаници код Лепосавића, као и Дару и Кристијана у селу Житковац, напади на Србе на Косову и Метохији су свакодневна појава - наглашава се у саопштењу.
Фото: А. Станковић
Међутим, додаје, упркос трагичном губитку и свакодневним недаћама, Срби опстају и остају на својој земљи и чувајући и обилазећи гробове своје деце и умрлих предака, чувају српски траг, постојање и корене у Метохији.
- Држава Србија ће наставити да их у томе подржава и помаже и да буде као и до сада стално присутна у њиховим животима, како би они који су остали и опстали живели боље и како би истина о почињеним и некажњеним злочинима угледала светлост дана. Проналажење и кажњавање злочинаца би уједно био и показатељ да постоји добра воља за нормализацију односа и изградњу међусобног поверења и да је дијалог једино средство за решавање свих проблема у покрајини - нагласио је Петковић.
У саопштењу се подсећа да су, 13 августа 2003. године, у оружаном нападу на више од педесеторо српске деце која су се купала у реци Бистрици, убијени су Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), док су тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
БОНУС ВИДЕО:
Уручење Петровданске повеље заслужним грађанима у Звечану
(Косово онлине)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
