Певач Дејан Ћирковић, познатији као Ћира, прославио се са групом "Ритам срца" са којом је деведесетих уживао велику популарност и зарадио много новца. Ипак, на самом почетку каријере певач није ни сањао да ће му управо народна музика донети лепу зараду.
Мало ко зна да је пре групе "Ритам срца" свирао гитару у рокенрол групи "Улични пацови", са којом је освојио неколико награда на Зајечарској гитаријади, а народњаке тада "није имао ни на видику". Све док није срео свог комшију у Александровцу који је захваљујући народној музици осамдесетих зарађивао право богатство.
- Гледао сам мог комшију како свира народњачке тезге сваког викенда и доноси паре кући. И једном га ја питам да свирам са њим, чисто да видим како је, да зарадим нешто и он пристане. Мени је било довољно само да свирам, колико год да ми да, био сам млад. И то је трајало једно годину дана, све док ме није позвао бубњар Пинтер да свирам са њим неку тезгу. Ако ми је комшија давао 50.000 марака, овај ми је давао више и ја пристанем да одем – почео је причу Ћира и открио како је једна случајна свирка унела раздор између његовог оца и њега.
Фото: Принтскрин Јутјуб/Grand Koktel Tv Grand
- Тад су били актуелни испраћаји у војску, и радили смо петак и суботу и после два испраћаја ја кући уместо 50.000 донесем 700.000 марака. То су биле огромне паре, нисам знао ни шта да радим са тим парама. Отац је хтео да ме убије, питао ме је где сам украо паре, био је убеђен да сам негде украо. Говорио сам му да сам свирао, а он тврдио да је то немогуће да то за две ноћи зарадим и то свирајући гитару. То је тада било његове две плате. Тад сам само свирао, други су певали. Шта би тек било да сам тад певао?! – каже Ћира за Гранд и додаје да је у међувремену са Жиком Јакшићем осмислио групу "Ритам срца".
Прочитајте још
Иако су деведесетих година били на врхунцу популарности, Ћира је на наговор Саше Поповића одлучио да започне соло каријеру.
Фото: АТА имагес
- Видео је нешто код мене, да сам луд на бини. Тад ми је рекао: "Слушај, мораш да снимиш нешто сам. Дођи у ЗАМ, пробај", ја сам одбијао, али сам 2000. ипак одлучио да идем. Већ је тад почело да газде дискотека и клубова доводе по једног музичара, бенд му је био скуп, а нас је било много, четворо. Нисмо могли да се раздвојимо, иако су газде инсистирале да што мање људи наступа. И мени тад падне на памет да ипак пробам сам. Позовем Сашу, питам га да ли и даље мисли да могу да снимим сам песму и дођем у ЗАМ. То је било у јануару, а у августу сам сваки дан устајао, легнем и размишљао да ли да идем или не. Овамо сам имао оркестар са именом, наступао са највећим бендом, али ако не пробам кајаћу се. И тако је кренуло – испричао је Ћирковић.
(Гранд)
БОНУС ВИДЕО:
