Док се припрема за концерт у Комбанк дворани 18. новембра, Сергеј Ћетковић пажљиво саставља листу песама које ће изводити. Међу њима ће свакако бити “Кофер”, којом најављује нови студијски албум, али и неке само њему важне које на свиркама у последње време посвећује родитељима, Драгици и Слободану, који су у марту преминули од последица заразе вирусом корона.

Пре седам месеци остали сте без родитеља. Како се данас носите са тим губитком?

Фото: Предраг Митић

 

- То је рана с којом морам да живим. Ни не желим да зарасте. Губитак оба родитеља за само седам дана направио је толико дубоку рану и велики ожиљак на души који ће заувек остати. Као хришћанин, знајући да су сада на бољем месту и да смо сви ми овде у пролазу, смирен сам и спокојан јер знам какве сам родитеље имао и шта су заслужили.

Да ли некада сами у четири зида одсвирате нешто само за њих двоје?

- Не, али су они нон-стоп ту, у мојим мислима, и на многим концертима кроз неке песме. Сам са собом им посветим неку песму.

Јесте ли написали неку песму само за њих? Како смоћи снаге за то?

- Не знам да ли сам довољно јак. Не желим да мој бол отвори ране других. Последњих годину и по је отишло много квалитетних и добрих људи, пријатеља, познаника и њихових родитеља. Нисам сигуран ни колико би то сада било паметно. Не желим да својом музиком и стиховима будим најтужније емоције. Људе којих више нема не треба заборавити већ их сваког дана у молитвама оживљавати и враћати се на све оне дане када су били ту и на све оне лепе тренутке које смо провели заједно - рекао је Сергеј. 

(Глорија)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".