РАНА С КОЈОМ МОРАМ ДА ЖИВИМ: Сергеј о губитку родитеља

Док се припрема за концерт у Комбанк дворани 18. новембра, Сергеј Ћетковић пажљиво саставља листу песама које ће изводити. Међу њима ће свакако бити &ldquo;Кофер&rdquo;, којом најављује нови студијски албум, али и неке само њему важне које на свиркама у последње време посвећује родитељима, Драгици и Слободану, који су у марту преминули од последица заразе вирусом корона.Пре седам месеци остали сте без родитеља. Како се данас носите са тим губитком?Фото: Предраг Митић- То је рана с којом морам да живим. Ни не желим да зарасте. Губитак оба родитеља за само седам дана направио је толико дубоку рану и велики ожиљак на души који ће заувек остати. Као хришћанин, знајући да су сада на бољем месту и да смо сви ми овде у пролазу, смирен сам и спокојан јер знам какве сам родитеље имао и шта су заслужили.Да ли некада сами у четири зида одсвирате нешто само за њих двоје?- Не, али су они нон-стоп ту, у мојим мислима, и на многим концертима кроз неке песме. Сам са собом им посветим неку песму.Јесте ли написали неку песму само за њих? Како смоћи снаге за то?- Не знам да ли сам довољно јак. Не желим да мој бол отвори ране других. Последњих годину и по је отишло много квалитетних и добрих људи, пријатеља, познаника и њихових родитеља. Нисам сигуран ни колико би то сада било паметно. Не желим да својом музиком и стиховима будим најтужније емоције. Људе којих више нема не треба заборавити већ их сваког дана у молитвама оживљавати и враћати се на све оне дане када су били ту и на све оне лепе тренутке које смо провели заједно - рекао је Сергеј.(Глорија)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

РАНА С КОЈОМ МОРАМ ДА ЖИВИМ: Сергеј о губитку родитеља

Ваш коментар

Нема коментара