У коментарима испод дебате о постојању турских гена у нашем ДНК било је разних одговора. Иако једни мисле да смо веома слични Турцима и "компатибилни" када је генетски материјал у питању, други верују да у томе нема истине јер ни сами Турци немају "чисте гене" због вишевековног освајања и "мешања" са бројним народима. Ипак, када су научна истраживања на ову тему у питању, у Центру за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета раде се три врсте анализа помоћу којих се утврђује нечије порекло, и по мушкој и по женској линији. Тако можемо да сазнамо више о својим прапрецима и томе одакле су дошли, али и да ли су освајачи оставили трага у нашим генима, а својевремно је резулате студија за РТС открила доцент др Милица Кецкаревић са Катедре за биохемију и молекуларну биологију и напоменула да смо "најсличнији народима са којима делимо и језик".
- На Биолошком факултету у Београду се по најновијим методологијама анализе ипсилон хромозома и митохондријалне ДНК раде већ дуги низ година. Ради се о унипаренталним маркерима, односно, преко ипсилон хромозома прати се порекло особа мушког пола по мушкој линији, а преко митохондријалне ДНК, коју поседују и жене и мушкарци, прати се порекло по женској линији - објашнила је једном приликом за Јутарњи програм Јавног сервиса доцент др Милица Кецкаревић Марковић, пише "Блиц жена".
- Због тога што се ипсилон хромозом преноси са оца на сина практично непромењен, тако из генерације у генерацију предак по мушкој линији и његов потомак имају практично идентичан ипсилон хромозом. Он се може променити захваљујући мутацијама, али те промене су толико споре да се може пратити даље прапорекло - напоменула је Кецкаревић Марковић.
Фото: Профимедиа
Митохондријску ДНК поседују и мушкарци и жене, али се она преноси само са мајке на децу. Праћењем секвенце митохондријске ДНК се прати порекло по женској линији. Она се, такође, не мења значајно из генерације у генерацију и по њој може да се прати давно порекло.
Анализа генома
- Раде се и анализе појединих делова у оквиру читавог нашег генома и оне могу да нам кажу наше порекло и по мушкој и по женској линији. Какви резултати се могу добити из ових анализа зависи од тога колико је на свету урађено тих референтних генома. У овом тренутку могуће је на основу тих резултата добити информацију да ли сте пореклом из Европе, северне или јужне Европе, или источне или западне, и са којим уделом. Да ли можда имате удела неке крви азијске или афричке - објаснила је др Кецкаревић Марковић.
Прочитајте још
Овај тип анализа генома се у нашој земљи не ради комерцијално већ искључиво у научноистраживачке сврхе и на Биолошком факултету се ради тек неколико година, јер такав тип анализа захтева посебну апаратуру и посебне методологије које нису биле доступне до пре неколико година.
- Последњих пет година се првенствено бавимо анализама ипсилон хромозома како бисмо пратили миграције у оквиру региона бивше Југославије, односно кретања српске популације у последњих неколико векова - додала је Марковић.
Фото: М. Анђела
Закључци до којих се до данас дошло анализом ипсилон хромозома може се утврдити да ли је неки наш мушки предак на територију Балкана дошао, на пример, током насељавања Словена у раном средњем веку или је можда тај његов предак већ био на територији Балкана када су Словени стигли.
Којој хаплогрупи припадамо
Када се говори о хаплогрупама, управо се ради о праћењу тих линија ипсилон хромозома, односно митохондријске ДНК које се међусобно разликују у једној или више варијанти у секвенци молекула ДНК.
- Када имамо исту хаплогрупу, онда смо ми по том једном свом претку сроднији него са особом која припада различитој хаплогрупи. Све хаплогрупе ће се на крају срести у једном заједничком претку, али током времена се дешавају мутације, оне се акумулирају и на тај начин долази до раздвајања хаплогрупа, Ми на тај начин у ствари можемо да пратимо које је заједничко порекло, на пример, неке две особе и колико година уназад - навела је биолошкиња.
- На основу до сада добијених резултата анализе ипсилон хромозома халпогрупе популације на територији Србије и одређених региона за које се сматра да су исходишта српске популације, као што су на пример Стара Херцеговина и Косово и Метохија, потврђено је оно што се генерално знало и раније - додаје доценткиња.
Најзаступљенија хаплогрупа присутна код Срба је хаплогрупа И2 а1 б3, која је настала пре неких 1.800 година на територији која се сматра исходиштем Словена, територији између данашње Белорусије, Пољске и Украјине.
- Миграцијама Словена на Балканско полуострво та хаплогрупа је дошла и њој припада неких 30 до 40 одсто Срба, а присутна је и код припадника других народа који овде живе. Практично најсличнији смо са народима са којима делимо и језик.
Добијени резултати такође демантују уобичајену тезу да је током османске владавине дошло до уноса ипсилон хромозома који би утицао на нашу генетичку структуру.
- Ове анализе генома су веома поуздане, али је проблем интерпретација резултата непоузданих и нестручних анализа. Саме анализе су поуздане, мада постоје оне које дају мање детаља и остављају простора за више спекулисања или оне које дају више детаља и не остављају много простора за, у ствари, измишљање теорија о пореклу - нагласила је др Кецкаревић Марковић и додала да генетске мапе понекад помажу да се историјски подаци ускладе или промене, а понекад се поклапају са историјским, као и да неподударања не би требало да се сукобљавају већ да омогуће бољу анализу.
БОНУС ВИДЕО:
