Једанаестог септембра 2001. године 19 терориста, повезаних за Ал Каидом, отело је четири авиона и извело самоубилачке нападе на тлу САД. Скоро 3.000 људи је погинуло, а убрзо је уследио одговор Сједињених Држава у форми војне инвазије на Авганистан која је недавно окончана повлачењем посљедњих америчких трупа.
Напад 11. септембра је најгори терористички напад који су Сједињене Државе претрпјеле у својој историји, који је умногоме утицао и трасирао пут којим ће ићи спољна политика једине тадашње суперсиле.
Њујорк и Куле близнакиње
У уторак 11. септембра 2001. у 8.45 по локалном времену, ведро небо изнад Њујорка запарао је “боинг 767” компаније “Американ ерлајнс” који се са 75.000 литара горива закуцао у северну кулу Светског трговинског центра.
Удар је оставио отворену, пламтећу рупу близу 80. спрата. Само 18 минута касније евакуације оба небодера прекинуо је други “боинг 767” исте компаније који се појавио на небу, оштро скренуо и ударио у јужну кулу негде око 60. спрата.
Удар на Пентагон и четврти авион
Док су милиони људи уживо или преко ТВ екрана гледали шта се дешава у, сада већ очигледном, терористичком нападу, трећи авион “Американ ерлајнса” на лету 77 кружио је изнад Вашингтона пре него што је у 9.45 ударио у западно крило Пентагона.
Прочитајте још
Експлозија која је уследила изазвала је велики пожар и урушила део џиновске бетонске зграде у којој се налази Министарство одбране САД.
Терористи су отели и четврти авион. Међутим, како је лет 93 “Јунајтед флајта” каснио са полетањем, путници су сазнали о дешавањима у Њујорку и Вашингтону. Схвативши да је и њихов авион отет, неколицина путника и чланова посаде покушала је да врати контролу над летелицом. Када су терористи схватили о чему се ради и да највероватније неће успети у својој намери, окренули су авион и срушили га на поље близу Шенксвила у западној Пенсилванији.
Пад Кула близнакиња
Мање од 15 минута након што је авион погодио Пентагон, ситуација у Њујорку попримила је још горе размере. Челична конструкција јужне куле Светског трговинског центра није издржала оштећења и огромну температуру и урушила се под својом тежином.
Иста судбина задесила је и северну кулу у 10 часова и 30 минута. Од људи који су у време рушења небодера били у њима преживело је само шесторо.
Број жртава
Укупно 2.996 људи погинуло је у нападима 11. септембра, укључујући 19 терориста. У удару на Светски трговински центар и последичном рушењу Кула близнакиња живот су изгубиле 2.763 особе, међу којима су била 343 ватрогасца и здравствено особље и 60 полицајаца.
У нападу на Пентагон погинуло је 189 људи, укључујући све на лету 77. Још 44 је погинуло у паду авиона у Шенксвилу.
Организатори и мотив напада
Непосредно после напада сумња за организацију пала је на терористичку организацију Ал Каиду. Упркос томе што је њен вођа испрва демантовао укљученост, он је касније преузео одговорност, а као разлог је навео америчку подршку Израелу, присуство трупа САД у Саудијској Арабији и санкције против Ирака.
Америчка администрација захтијевала је од Авганистана његово изручење, али су власти те земље одбиле да истјерају Ал Каиду и Бин Ладена.
Одговор Вашингтона
Први човек САД Џорџ Буш покренуо је “Рат против тероризма” – кампању која укључује војне и дипломатске акције са циљем спречавања ширења тероризма. Званични назив био је “Операција: Трајна слобода”, а започета је већ 7. октобра војном инвазијом на Авганистан. У року од два месеца, америчка војска и њени савезници збацили су са власти талибански режим, али је рат против Ал Каиде настављен.
Осама бин Ладен остао је у бекству све до 2. маја 2011, када су га амерички специјалци пронашли у његовом скровишту у Аботаду у Пакистану. У јуну је предсједник Барак Обама најавио почетак повлачења трупа из Авганистана, које је окончано тек недавно – 10 година касније.
(Српскаинфо)
БОНУС ВИДЕО:
