„Човек не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи – увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици.“
Ову јединствену поруку, пре више година, упутио је српском народу патријарх Павле. А њоме као да је најсажетије описао свој животни пут који је, као Гојко Стојчевић, започео 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.
Родио се у скромној породици Стевана и Ане, на велики православни празник Усековање главе Претече Господњег Светог Јована Крститеља. А то, признају многи, није без симболике. Јер, као и Претечин, и патријархов живот био је испуњен бескрајном истрајношћу и подвизима од најранијег детињства. Рано је остао без родитеља.
О Гојку и његовом брату Душану највише се старала очева сестра Сенка. Друга мајка, како је говорио патријарх. Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима.
Школовао се, потом, у Тузли, Београду и Сарајеву, а ратне дане провео је у Бањи Ковиљачи и манастирима Овчарско-кабларске клисуре. Замонашио се у манастиру Благовештење 1946, добивши духовно име по свом „небеском покровитељу“ апостолу Павлу.
Прочитајте још
Фото: Принтскрин/Јутјуб/RTS Kulturno-umetnički program-Zvanični kanal
За епископа рашко-призренског изабран је 1957, а за патријарха Српске православне цркве 1. децембра 1990. године. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље. У најтеже време! На почетку још једне крваве, ратне деценије. Деценије великог искушења и страдања свог народа, чији је крст и бреме носио до упокојења 15. новембра 2009. године. Више од пола милиона људи присуствовало је на улицама Београда последњем испраћају патријарха Павла.
Ово су тек биографски и фактографски подаци. За Србе, он је за живота постао много више – живи светац.
Скроман, мудар, брижан, а истовремено пун разумевања за ново доба пуно искушења, брзо се настанио у срцима милиона верника и атеиста, као ниједан његов претходник.
Зато се и данас препричавају десетине догађаја који потврђују патријархово подвижништво, веру и приврженост и цркви и народу. А био је познат не само по својој мудрости већ и по скромном животу који је водио – сам је кувао, шио, поправљао ципеле, возио се трамвајем и ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак.
Фото: фотодокументација Новости
Десет цитата Патријарха Павла о животу и људима
Памтимо га као мудрог човека чији се говори и беседе препричавају и памте. Ово су неке од њих.
- Човек је јачи мртав него нечовек жив.
- Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „Што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима“, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.
- Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
- Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.
- Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.
- Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Али прошлости као времена нема. Има остатака од прошлости. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Та категорија времена не односи се на Бога. На Њега се односи вечност. А вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности.
- Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
- Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин.
- Они не схватају хришћански љубав која не тражи своје, која гледа увек на другог, не само на себе. Ако се тражи своје, то је већ трговина.
Фото: О.Радошевић
- Проћиће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.
- Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.
- Због свега и можемо само да наслутимо да је био ближе Богу од многих јер је дословно и без остатка поштовао принципе које је проповедао. Баш онако како је и говорио: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче.
- Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“ И још: „Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.“ Ово су неке мало познате ствари из живота патријарха кога су сви још за живота сматрали свецем.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
