Старогрчки филозоф Сократ оставио је неизбрисив траг у историји филозофије и интелектуалне мисли. Био је познат по својој методи дијалектичког разговора, која је данас позната као "сократска метода." Постављао би питања саговорницима како би их доводио до размишљања о суштини и дубљој истини.
Његова филозофска метода била је усмерена на самопроучавање и самопобољшање, а не само на стицање знања.
Сократ је често постављао питања о правди, врлини, храбрости и другим моралним вредностима. Његови дијалози често су се бавили питањем шта је добро и како постићи морално исправно понашање. Ово је имало дубок утицај на развој етике и моралне филозофије.
Имао је сјајно решење за људе који воле да оговарају, а успео би да их посрами са само 3 питања!
Наиме, једног дана дође му познаник врло узнемирен и рече му:
"Сократе, знаш ли шта сам начуо о Диогену?"
"Само тренутак", одговори Сократ.
"Пре него ми кажеш шта си чуо направићемо мали тест. То се зове „Тест троструког критеријума“
"Троструког критеријума?"
"Тачно, пре него ми испричаш о Диогену, профилтрираћемо оно што намераваш да ми кажеш. Први филтер је истина. Јеси ли апсолутно сигуран да је оно што намераваш да ми кажеш истина?"
"Не, заправо сам само чуо о томе."
"Добро, значи не знамо да ли је то истина или не. Покушајмо с другим филтером, филтером доброте. Да ли је оно што намераваш да ми кажеш о Диогену нешто добро?"
"Не, напротив..."
"Дакле, желиш да ми кажеш нешто о Диогену што може бити лоше, чак и ако ниси сигуран да је истина?"
Човек је слегнуо раменима, мало збуњен. Сократ је наставио:
"Вест још увек може проћи тест јер постоји и трећи филтер, филтер корисности. Да ли ће оно што ми желиш рећи о Диогену бити корисно за мене?"
"Не, мислим да неће."
"Па", закључи Сократ, "ако оно што желиш да ми кажеш није истина нити је добро ни корисно, зашто то рећи мени или било коме уопште?"
Човек је остао посрамљен и врло збињем, а потом су га само 3 Сократова питања навела да добро размисли о свом поступку.
А филозоф му је поручио: "Трач је лоша ствар. У почетку можда изгледа забавно и пријатно, али на крају испуни наша срца горчином и трује и нас!“
