Вјеран Миладиновић рођен је 1958. године у Загребу, а његова мајка Тереза је због трудноће избачена из школе. Једно време живела је у парку, а потом је смештена у Дом за незбринуту децу и млађе пунолетне особе. Када се родио, Вјеран је остао сам да живи у дому, а неколико година касније, отац га је одвео да живи код бабе, а након тога га узео код себе у Прокупље.
Највећа прекретница у животу овог младића било је пресељење у Београд, где је дошао са очевом породицом. Ту је наишао на људе који су размишљали исто као он, почео је да се шминка, облачи уске фармерке и бави се проституцијом. Године 1978. су га избацили из куће, а већ наредне године одлучио је да се трансформише у Мерлинку, али је о себи наставио да говори и у мушком и у женском роду.
Ту одлуку донео је када је имао 31 годину и проституисао се углавном по Улици Гаврила принципа код Зеленог венца. На себи је увек имао тесне миниће, високе штијкле и упадљив накит.
Фото: Јутјуб принтскрин/Merlinka Festival
Немогуће је одредити да ли је о Мерлинки правилно говорити и писати у женском или у мушком роду, јер се и сам Вјеран изражавао и представљао на оба начина. Био је први трансвестит који се као такав јавно појављивао. И био је проститука, што је дуго наводио као своју примарну, али не и једину професију.
Прочитајте још
Мерлинка је била добро позната у крају и већини људи била је симпатична. Урбана легенда каже да је славни редитељ Желимир Жилник био очаран њеним талентом, те јој је дао улоге у два своја филма - "Београде, добро јутро" и "Лијепе жене пролазе кроз град" да би 1995. одиграо и главну улогу у сада култном остварењу "Дупе од мрамора".
Ово јој је донело приличну славу и у том периоду Мерлинка је написала и своју аутобиографију - "Терезин син". Вјеран је ускоро објавио и да је Мерлинка "отишла у пензију".
Фото: Јутјуб принтскрин/Merlinka Festival
"Никада нисам рекао да је лепо зарађивати новац бавећи се проституцијом. Ја сам сада само пензионисана курва. Пензионисао сам се последњег дана НАТО агресије. Улицом Гаврила Принципа готово да и не пролазим. Свега два пута сам отишао током ове три године и осећао сам се ужасно.
Свестан сам да сам побегао са дна живота. Дна пуног умрлих, покварених, злих, грамзивих, изопачених. Са тог дна где су сви исти: курве, макрои, муштерије и поједини надлежни органи, зна се који. Након свега доживљеног могу да констатујем: низак морал - висок стандард. Порок којем је огромна већина нас склона.
Сада живим као сви просечни грађани ове земље. Живим од плате, имам 25 година радног стажа, никада нисам напуштао посао. Можда нисам претерано користан члан овог друштва, али сам особа која је изазвала велико интересовање", испричао је само годину дана пре него што је убијен.
Убијен је 22. марта 2003. године у улици Грге Андријановића у Крњачи. Прво је задављен, а затим је задобио два снажна ударца зидарским чекићем у главу. Његово тело је пронађено месец дана након смрти у поодмаклој фази распадања. За убиство је био оптужен Фаик Рамадани Бабуш, док је тада малолетни Бејтул Раћипи Бејто оптужен да је помагао Рамаданију после убиства. Случај се развлачио, оптуженици су пребацивали кривицу један на другог "присећајући" се нових детаља, укључиле су се и њихове породице које су им давале алиби… Обојица су у мају 2004. ослобођена оптужби услед "недостатка доказа".
Мерлинкино убиство свакако је једно од најјезивијих на територији бивше Југославије, али за тај злочин нико није одговарао.
(Stil)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
