Крајем јула Слободан Боба Живојиновић је напунио 60 година, а чини се као да је имао два живота. Онај када је жарио и палио тениским теренима широм света, па је његов сервис био страх и трепет, и овај када у његову канцеларију улазе бизнисмени, партнери, радници за савет, договор, одобрење. Живео је на многим адресама али му је Србија била дом.
- Југославија је тада била моја земља, данас је то Србија. Београд је мој град. Када сам играо за репрезентацију, правио сам увек боље резултате, него кад сам играо појединачно. Осећао сам се увек као наш, а светски освајањем разних турнира. Престао сам да се бавим тенисом пре 31 годину, а људи ме се и даље сећају као спортисте - каже Боба.
- За добар успех мора све да учествује: породица, окружење, гени... Кад год ми је било најтеже, био сам најјачи. И дан данас, кад год је тешко, издвојим се и то ми да додатну снагу. Решим проблем. Човек мора да доживи и добро и лоше да би извукао поенту и да види у ком правцу жели да иде.
Са Бреном није било лако
- Кад смо се Брена и ја упознали нисам проводио толико времена у земљи јер сам играо доста турнира, а она је имала турнеје. Тих година, док нисам престао да играм тенис, стварно је било тешко опстати. Београд нам је био база. Потичемо одавде и драго ми је да сам остао у Србији. Брена ме је освојила спонтаношћу. Увек је била опуштена. Нешто постоји, била ми је суђена. Да смо се можда срели раније, не знам како би било - искрен је Боба који је, уз Брену, постао мета папараца и разних медијских наслова:
Фото: Теодора Ћирић
Прочитајте још
- Људи који нас знају од пре, знају врло добро ко су Брена и Боба. Ако неко сматра другачије, ја са тим не могу да се борим. Сувише смо нормални. Можда данас није нормално да будеш нормалан. Радимо свој посао, покушавамо да направимо најбоље што можемо и уживамо у ономе што смо створили. Замисли да си естрадна звезда, а да живиш у стану од 50 квадрата и да немаш авион или брод? Па онда би сви рекли, пропали су. Не хвалимо се лажним стварима али знамо да уживамо у животу, није то ни толико једноставно знати.
На питање какав је данас као шеф, каже:
- Кажу ми да сам сувише нежан. Неки пут су и људи чудни. Дам им себе 100 одсто, сматрајући да ће тако и друга страна, нажалост не дешава се то тако сваки пут. Остају код нас дуго у фирми. Брена у шали каже, код нас у фирми иду само с ногама напред.
Фото: АТА имагес
Поред свих путовања, новца и каријере, Боба каже да је породица најдрагоценији пехар.
- Увек се сетимо одакле смо потекли. База је у породици, темељ куће и живота. Едукација наше деце је таква била. Лепа Брена је била само кад изађе на стејџ, али је код куће Фахрета Живојиновић. Деца су је звала Беки. Бренина сестра и рођаци су је звали Фахрета. Ми је код куће зовемо Беки, понекад Фахрета, када догори, кроз осмех каже овај тенски ас и наставља:
- Сродне душе се нађу. И то се види и осети.
Фото: Алекса Станковић
- Новац није битан, он ти само даје сигурност. Што више новца имаш, имаш више проблема. Имам пуно пријатеља који су милијардери и који су у неким стварима незадовољни својим животом. Ако желиш да направиш од компаније име, то подразумева пуно путовања, одрицања од деце која иду по интернатима да би завршили школе, разводи... Не знам ниједног милијардера који се није два пута женио. Сегмент породице се у свему томе губи. Можеш ти да будеш успешан, али ако породица и деца, твоје окружење нису задовољни, онда си сиромашан, нешто ниси добро урадио. На крају ћеш остати сам. Битан је баланс између живота и професије. Брена и ја да се не чујемо, разумемо се. То је период живота који пролазимо тренутно и има једну своју тежину. Страсти као страсти, више је то мирна лука која носи озбиљну тежину.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
