Крстовдан се слави два пута годишње: 18. јануара и 27. септембра. Јесењи Крстовдан слави успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христ на Голготи.

Фото: Википедија, Профимедиа

 

Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места. Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.

Сваки Србин и свака Српкиња зна да је на Крстовдан обавезан строги пост. Многи верници тог дана једу само бели хлеб и црно грожђе. Исто тако, обавезно је радовање:

"Радуј се, Крсте, јер на Теби Христос, Бог наш, својевољно рашири руке Своје и изврши наше спасење!"

На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак. Народ верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.

Још једно велико правило је да се на јесењи Крстовдан ископа велика рупа и у њу посади воћка, како би се гране што више разгранале. Истина је да је управо овај дан најпогоднији за садњу воћа.

У многим крајевима се на дан јесењег Крстовдана предсказује и време:

- Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.

- Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.

- Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.

- Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.

- Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".