Најбољи тенисер света дотакао се својих страхова као успешног спортисте.
– У спорту сви имамо страхове, и онај ко каже да нема, не говори истину. Само је питање на који начин се ти носиш са тим и који је интензитет те емоције, колико те она спутава и спречава да наступиш психофизички на најбољи могући начин. Постоје различите технике и начини како тај интензитет може да се индетификује, и неке ствари су очигледне да није потребно да вам неко други укаже на то, осећате се да сте парализовани, и у том тренутку је јако битно да се комуницира – рекао је.
– Важно је да се дели оно што се дешава унутра са вама, да ли са људима у струци, родитељима, блиским људима, и којима верујете, то је оно што је битно, окружити се онима који вас неће обесхрабрити и исмевати што пролазите кроз то, него ће вам бити подршка и раме за ослонац када је то потребно. У спорту је неочекивано да се прича о томе, то је израз слабости и рањивости. Данас је срамота бити рањив. За мене то није случај, често говорим о томе. Помоћ је неопходна.
(Блиц)