"Београд није у Београду, јер Београд, у ствари и није град – он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари"… – писао је својевремено велики Момо Капор.
Уз све наведено, могло би се додати да је Београд и “једна велика тајна”, с обзиром на то да су неки догађаји кроз његову богату историју остали потпуно неразјашњени.
Ово су пет таквих мистерија престонице.
Масонска пирамида у Кнез Михаиловој
У самом центру, у Кнез Михаиловој улици, испред зграде Српске академије науке и уметности, налази се бронзана пирамида на којој су обележене координате Београда, надморска висина, стране света и сила земљине теже.
Постављена је 1995. године, када је у Великој галерији САНУ одржана изложба “Свет мерења”, а званично објашњење за њено постављање је било да је мало знаменитости које су посвећене науци у Београду и да је пирамида први покушај да се то промени.
Прочитајте још
Фото: Википедија
Међутим, чак и аматери годинама примећују да овај споменик представља јасан масонски потпис и упечатљив симбол слободних зидара. Пирамида са засеченим врхом скоро је идентична пирамиди са америчке новчанице у износу од једног долара.
Једина разлика је у томе што нашој недостаје око.
Гроб Бранислава Нушића
Гроб славног писца и сатиричара на Новом гробљу такође има облик пирамиде са тешким црним вратима и изнад њих ћириличним натписом “Куће Бранислава Нушића”.
У вези са овим и данас се плету разне приче, од којих се неке граниче са теоријама завере.
Према једној, Нушић је био истакнути члан масона, тајног друштва чија је пирамида један од главних симбола. По другој, комедиограф је тражио баш овај облик да би на тај начин избегао могућност да му се неко “унереди на гробу”.
Уствари, ништа о правим разлозима зашто је споменик баш такав не можемо тврдити са стопостотном сигурношћу, због чега је ово једна од мистерија која ни до данас није сасвим разјашнејна.
Зашто је срушен град Жрнов?
Жрнов или Жрнован је био средњовековна тврђава смештена на највишем врху Авале, баш на месту где се данас налази споменик Незнаном јунаку. Ту су још Римљани подигли утврђење, па су касније Срби ту сазидали тврђаву коју су потом Турци проширили и ојачали. У граду је према легенди столовао, у песмама опевани, Порча од Авале.
Како то да највећи број Београђана не зна ништа о овоме? Па лако, јер је једног пролећног дана 1934. године све дигнуто у ваздух и данас на месту тврђаве (баш поред споменика Незнаном јунаку) не постоји никакво обележје да се ту налазило велелепно здање и вредно археолошко налазиште!
Фото: Википедија
Зашто је краљ Александар Карађорђевић дао наредби да се ово уради никада до краја није расветљено.
Најједноставније објашњење је да краљ једноставно није знао или разумео вредност овог места и да га је срушио како би “најлепше место на Авали” заузео “великојугословенска гробница” Незананом јунаку коју је урадио вајар Иван Мештровић са све шест каријатида у народним ношњама које симболизују велику уједињену државу Јужних Словена.
Ипак, има и “егзотичнијих” објашњења – од тога да је краљ (као и Мештровић) био масон, да је све урађено како би се затрла српска историја, да је краљ умислио да је утврђење било турско и да га је зато порушио грешком…
Истину заправо данас нико не зна, а видљивих остатака Жрнова нема.
Ушати “Ђока”
Изнад Дефтердареве капије на Београдској тврђави налази се мистериозни рељеф непознате мушке особе са великим ушима који због изгледа и зову – Ушати Ђока.
Не зна се ко је тачно и кад уклесао Ушатог Ђоку, а не зна се ни ко је он. Једино што се зна јесте да је рељеф настао после Другог светског рата.
Постоји теорија да је реч о неком локалном мангупу који је уклесао или свој лик или лик неког познаника. Друга теорија, далеко колоритнија, тврди да је реч о Ђоки, првом београдском вампиру.
Београд испод Београда
Простор данашњег Београда насељен је од давнина о чему сведоче многобројне ископине које се налазе на територији данашње српске престонице. Ипак, вероватно најинтригантнија појава у српској престоници јесу лагуми – читави системи подземних пролаза, ходника и пећина који се налазе испод Београда.
Део мистерија лагума је у томе што су већином неистражене, а велика већина Београђана и не зна шта се налази испод њихових ногу. Основано се претпоставља да их има још више.
Фото: Википедија
Најпознатија београдска пећина налази се испод Ташмајдана, а познати су и лагуми испод Карађорђеве улице, испод Природно-математичког факултета, у Скадарској, на Авали, као и у Земуну и Бежанији.
Најраспрострањенија легенда везана за ове подземне пролазе је да постоји пут који испод површине води од Калемегдана до Гардоша, а иако су је археолози више пута проглашавали бесмислицом прича и даље живи.
(Лепоте Србије)
БОНУС ВИДЕО:
