Шобић је почетком осамдесетих снимио два албума који су му обезбедили култни статус и репутацију једног од најталентованијих музичара у Југославији.
На жалост обожавалаца његове музике, после смрти сестре повукао се из јавности и није више снимао.
- Миладин Шобић је геније исто као Џони Штулић - започео је Неша причу о свом пријатељу гостујући у једној емисији.
- То су људи невероватних принципа. Код њих је принцип најважнија ствар. То мало људи капира. Он не одступа од принципа, нити прави компромисе. Зато их ја и сматрам врхунским уметницима у Југославији. Ретки су такви уметници. Ти не мораш никад да одеш у Црну Гору, али одмах је доживиш на прави начин кад чујеш Миладинову песму. То је уметност, у ствари. Не направити песму, него направити дух. Зато су једни свирачи, а други уметници. Он то тако уради да... ту трава више не ниче - објаснио је Неша, а потом се осврнуо и на Шобићеву одлуку да се повуче.
- Често смо се у Зеленици сретали. Терао сам га да сними албум. Али, он је после смрти своје сестре остао у неком свом свету. И ја то поштујем.
Прочитајте још
Према Нешиним речима, Шобић је написао још изванредних песама.
- То је тако добро... Ја му кажем, човече, сними то. Он каже, оћу, оћу... Имамо студио, само дођи, мој си гост, имаш времена колико год ти је потребно. Да, да, да, доћи ћу. И никад није дошао. Једноставно је сачувао тај свет за себе. Ја то поштујем. И не треба дирати, стварно...