Просто, није могла да се помири са тим да се неће остварити као мајка.
- Ја просто нисам могла да помирим у себи то да никада нећу имати дете јер сам јако желела, јако сам волела. Мајчинство је нешто што је мени врхунска прича нашег живота. Тај однос сам имала и тај однос нисам могла да помирим. Ја сам са тим вештачким оплодњама почела већ у... - искрено је започела своју причу у емисији " На терапији са Славицом Ђукић Дејановић."
Фото: Н. Скендерија
Глумица је имала неколико вантелесних покушаја, а труднћу је вешто крила од јавности:
- Већ у 48. години. Било је пет покушаја, ја сам све време радила. Ја нисам ишла на трудничко боловање, ја нисам ишла на породиљско боловање. Престала сам да радим у осмом месецу. Морала сам само у неком добу да сашијем костим, ширу хаљину, да се то мало покрије. Никоме није пало на памет да је глумица трудна, сви су једноставно мислили, угојила нам се глумица. Ја сам свој посао радила и тада фантастично још боље него иначе. Била сам најсрећнија у том тренутку, радим посао који највише волим, испод срца расте нешто што највише желим у животу, заиста нестварно добар период, Богу хвала. Мене је професор Слободан Радуловић који је радио вештачку оплодњу замолио да одем у болницу јер не могу више да радим јер, то није високо, то је највише ризична трудноћа, а ја кажем: "Али ништа се не дешава, могу и да певам и да се крећем, све", "Али ако почне да се дешава", биле су његове речи: "Онда је већ касно, Љиљана". Они су мене послали у Народни фронт, ја сам тамо била одбор за дочек и испраћај колегиница породиља. Сређивала сам ствари, оне наткаснице када дођу, после порођаја им преносила ствари тамо и гледала бебе које долазе на свет. Тако сам провела једно две недеље, чак можда и три, до порођаја.
Фото: Танјуг/З. Жестић
У периоду када је сазнала да је остала у другом стању, Љиљана Јакшић је рекла да се није плашила у том тренутку да ће и њена ћерка одрастати са самохраном мајком:
Прочитајте још
- Не, у том тренутку не, нисам тако размишљала. Прошлости се нисам сетила у то моменту уопште. Веза која је била између нас је већ јењавала, већ то није била веза, пре него што сам сазнала да сам трудна, тако да није ме толико погодило. Жао ми је било што Дарија неће расти уз оца.
Дарија је упозната ко је њен отац, разговара са њом о томе у складу са њеним узрастом:
- Зна, али само зна. Зна да је тата јако запослен и да му није стало да буде поред нас. Ето, не жели да нас види и то је то. Она понекад љутито одбруси: "Па и не мора, нама је добро и овако". Ето, то је све. Причале смо пар пута о томе, онда кад она покрене разговор ми попричамо. Причам са њом онако како она то може да перципира у овом узрасту и то је све за сада.
БОНУС ВИДЕО:
