Prosto, nije mogla da se pomiri sa tim da se neće ostvariti kao majka.
- Ja prosto nisam mogla da pomirim u sebi to da nikada neću imati dete jer sam jako želela, jako sam volela. Majčinstvo je nešto što je meni vrhunska priča našeg života. Taj odnos sam imala i taj odnos nisam mogla da pomirim. Ja sam sa tim veštačkim oplodnjama počela već u... - iskreno je započela svoju priču u emisiji " Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović."
Glumica je imala nekoliko vantelesnih pokušaja, a trudnću je vešto krila od javnosti:
- Već u 48. godini. Bilo je pet pokušaja, ja sam sve vreme radila. Ja nisam išla na trudničko bolovanje, ja nisam išla na porodiljsko bolovanje. Prestala sam da radim u osmom mesecu. Morala sam samo u nekom dobu da sašijem kostim, širu haljinu, da se to malo pokrije. Nikome nije palo na pamet da je glumica trudna, svi su jednostavno mislili, ugojila nam se glumica. Ja sam svoj posao radila i tada fantastično još bolje nego inače. Bila sam najsrećnija u tom trenutku, radim posao koji najviše volim, ispod srca raste nešto što najviše želim u životu, zaista nestvarno dobar period, Bogu hvala. Mene je profesor Slobodan Radulović koji je radio veštačku oplodnju zamolio da odem u bolnicu jer ne mogu više da radim jer, to nije visoko, to je najviše rizična trudnoća, a ja kažem: "Ali ništa se ne dešava, mogu i da pevam i da se krećem, sve", "Ali ako počne da se dešava", bile su njegove reči: "Onda je već kasno, LJiljana". Oni su mene poslali u Narodni front, ja sam tamo bila odbor za doček i ispraćaj koleginica porodilja. Sređivala sam stvari, one natkasnice kada dođu, posle porođaja im prenosila stvari tamo i gledala bebe koje dolaze na svet. Tako sam provela jedno dve nedelje, čak možda i tri, do porođaja.
U periodu kada je saznala da je ostala u drugom stanju, LJiljana Jakšić je rekla da se nije plašila u tom trenutku da će i njena ćerka odrastati sa samohranom majkom:
Pročitajte još
- Ne, u tom trenutku ne, nisam tako razmišljala. Prošlosti se nisam setila u to momentu uopšte. Veza koja je bila između nas je već jenjavala, već to nije bila veza, pre nego što sam saznala da sam trudna, tako da nije me toliko pogodilo. Žao mi je bilo što Darija neće rasti uz oca.
Darija je upoznata ko je njen otac, razgovara sa njom o tome u skladu sa njenim uzrastom:
- Zna, ali samo zna. Zna da je tata jako zaposlen i da mu nije stalo da bude pored nas. Eto, ne želi da nas vidi i to je to. Ona ponekad ljutito odbrusi: "Pa i ne mora, nama je dobro i ovako". Eto, to je sve. Pričale smo par puta o tome, onda kad ona pokrene razgovor mi popričamo. Pričam sa njom onako kako ona to može da percipira u ovom uzrastu i to je sve za sada.