Број пасоша, личне карте, повластице за јавни превоз, број студентског индекса, здравствене књижице, мењамо неколико пута, док чувени ЈМБГ остаје један и једини за живота.
Он се састоји од 13 цифара до којих се долази на исти начин у свим државама које су некад биле саставни део СФРЈ.
Шта представља ЈМБГ?
Форма броја је ДДММГГГРРБББК, при чему су ДД дан рођења, ММ је месец рођења а ГГГ година (последње три цифре – на пример, уместо 1980. узима се 980).
РР је ознака политичке регије у којој је грађанин рођен (код оних који су рођени пре 1976. године када је ЈМБГ уведен, то је ознака места тадашњег пребивалишта). Тај РР број код странаца који нису били држављани СФРЈ био је 01 (ако живе у Босни и Херцеговини), 02 (у Црној Гори)… па све до 09, што је ознака за странце на Косову. Београђани имају број 71.
БББ је јединствени број. За мушкарце је то број између 000 и 499, а за жене од 500 до 999. Последња ознака К је контролна и до те цифре се долази мало посебним прорачуном.
Стога, ако би неко тајно дошао у посед само вашег броја личне карте могао би да открије када сте рођени, у ком делу земље и у ком граду сте рођени, код сте пола... дајте машти на вољу па би ситуација била много опаснија ако тај неко има одређени мотив да вас пронађе или ваше податке злоупотреби - штета би могла да буде неповратна.
Јединствени матични број грађана или лични идентификациони број? У чему је разлика између ова два документа који су на први поглед потпуно исти, а ипак нису!
Грађани су за годину дана имали више од 400 притужби у вези са заштитом података о личности, а највећи број односио се на рад МУП, рекао је данас повереник за заштиту података о личности Милан Мариновић. Он је истакао да се притужбе на МУП односе на то што чува податке из кривичних пријава по којима није било судске реализације. Он се осврнуо и на праксу у ЕУ према којој је ЈМБГ превазиђен и укида се.
- Србија би могла да укине ЈМБГ јер тај број открива и превише података о личности. ЈМБГ би могао да замени неки лични број који би био неутралнији и имао мање података о личности. Ипак, мислим да ће се то тешко у Србији десити јер технички ЈМБГ већ употребљавамо свугде - наво је он.
Закон о заштити података о личности у Србији
Подсетимо, примена новог Закона о заштити података о личности у Србији је почела 2019. године, али многа питања у овом пропису и даље су остале нејасна попут оног ко сме да има увид у наше матичне бројеве и адресе или ко има приступ подацима о преминулима?
Ова питања веома су важна за грађане Србије, али су и у новом закону остала недоречена тврдили су тада правници, док су из Министарства правде уверавали да је нови закон потпуно усклађен са европским директивама у области заштите података о личности, представници стручне јавности у Србији сматрају да је гори од старог из 2008. године.
Правници кажу да поједини видови обраде података, попут видео-надзора, заштите ЈМБГ-а и података умрлих особа, у новом закону нису уређени, те да постоји велика могућност злоупотребе. Међутим, неки сматрају да је приликом писања овог новог закона, више пажње посвећено заштити права страних инвеститора у Србији, него правима грађана наше земље.
Станојла Мандић, заменица повереника за информације од јавног значаја рекла је тада за "Политику" да нови Закон о заштити података о личности следи нову европску регулативу, али преписује општу уредбу о заштити података без конкретизације одређених принципа, додајући да то даје простор за правну несигурност и за нејасноће у примени и тумачењу многих одредаба.
- Од почетка смо заступали став да је Србији потребан нови закон о заштити података о личности зато што је, при доношењу претходног, пропуштена прилика да се многе ствари, које су битне за живот и заштиту права грађана, доведу у ред. Пропуштено је да се ураде чести облици обраде података попут видео-надзора, снимања јавних простора, биометрије, а заштита података умрлих у ранијем закону је била уређена, али у новом није - нагласила је она тада.
Према њеним речима, закон који је тада ступио на снагу донео је више нејасноћа него претходни.
- Нови закон ствара конфузију и приликом читања. То сам чула и од колега из државних органа, али они не смеју јавно да кажу да је закон нејасан. Испало је да је јасан само Министарству правде. Надам се да ће министарство разумети потребу да доради закон у појединим деловима где је његова примена немогућа - закључује Мандић.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".