Прошло је 82 године од стрељања у крагујевачким Шумарицама око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око три стотине ђака и наставника. У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године - један је од највећих ратних злочина немачке војске у Другом светском рату на територији бивше Југославије. Тог дана су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.
У јесен ‘41. године у Србији било је више масовних злочина и одмазда над недужним становништвом. Ипак, масовно стрељање у Крагујевцу постало је симбол свих тих страдања: начином на који је злочин извршен, чињеницом да је стрељано око три стотине ђака и наставника, као и да се за злочин одмах знало. На крају и однос друштва према овој трагедији после рата, све до данашњих дана, допринео је том симболичном издвајању у колективном сећању и идентитету нашег народа.
Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.
Одмазду су Немци отпочели већ у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, према историјским изворима стрељано 416 мештана. Ипак, 416 мештана није било ни близу квоте коју су Немци тада прописали: "100 за једног".
Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. октобра стрељају. Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама...
Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, Немци су се послужили триком да је све због замене личних карата.
Ухапшене људе су затворили у касарну "Танаско Рајић", и одатле их одвели на стрељање 21. октобра.
За три дана је стрељано око 3.000 људи, а међу њима и много деце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву.
Крагујевачка трагадија је, како историчари упозоравају, била позната у Другом светском рату одамах пошто се десила и некако је одмах постала симбол страдања деце и цивила у ондашњим Југославији и Србији у Другом светском рату.
Крвава бајка
Спомен парк "Крагујевачки октобар", у оквиру ког је и музеј "21. октобар", као и песма Десанке Максимовић "Крвава бајка" чувају сећање на стрељане грађане. У Музеју "21. октобар" су, између осталог, изложене личне ствари страдале деце - капе, ђачке књижице, оредни, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани. Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.
Спомен-парк "Крагујевачки октобар" основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стрељану децу и грађане, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.
Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора одржава се од 1971. године.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО:
