Вукобрат, који је по струци багериста и ради на градилишту каже да није ни слутио шта ће се тог дана догодити и да ће он и колега спречити велику трагедију.
- Све је личило да ће то бити један обичан радни дан. Ипак, није било тако. Дошло смо на посао око седам сати, јутарња кафа, док се машине загреју, радили смо колега из Турске и ја. Око пет до осам, отишао сам по шљунак, а у повратку видим да колега искаче из канала. Показује ми да возим багер да затворим пут, видим ускаче човек на задња врата од комбија на којем су врата била замагљена. Извукао је једно дете, друго смо извукли на бочну страну и тада је отмичар хтео да побегне, ипак му то нисмо дозволили, а брзо је стигла полиција и доста људи. Деца су спашена и то је најважније - испричао је Вукобрат.
У Немачкој је четири године, а нешто слично до сада није било. Како каже, реч је о мирном месту где има доста људи из земаља бивше Југославије, величине Градишке.
-За три минута већ је било 40 полицајаца, а до тад није имао шансу да побегне јер смо нас двојица јаки. Кад су дошли родитељи, био је то врисак, плач али и срећа јер су деца остала жива. Прво су загрлили децу, а одмах колегу и мене. Људи су захвални од срца, тешко је то речима описати. Имамо раднички контејнер пун је хране и пића који су нам донели у знак захвалности, свирају нам на улици, поздрављају нас - казао је Вукобрат.
Додаје да је отмичар локалац, Немац и да су га држали га све док није дошла полиција.
- Отели смо му кључеве, није имао никакве шансе да побегне. Био је наоружан, имамо је нож, опојна средства да умртви тело. У полицији је касније признао да је хтио да их силује и да би их бацио у једну речицу 500 метара од наше бауштеле - тврди Вукобрат.
Овај скромни човек наглашава да не очекује никакву награду, али подсећа да је највећа сатисфакција то што су деца жива и здрава.
- Најважније је да смо то видели, да смо се ту задесили и одреаговали ургентно. У тим тренуцима човек добије и неку посебну снагу, а загрљај родитеља упућен деци, а онда и нама остаће ми док сам жив успомена - додао је Вукобрат.
Душко је у Немачкој је отишао због посла и прилике да заради.
- Из Бањалуке сам, а тренутно настањен у Ројтлингену. Овамо су плате редовне и добре, али морам признати да је најлепше у свом крају, а мука ме натерала да одем трбухом за крухом у Европу. Пре тога сам радио 11 година у Поштама Српске, а 15 година сам возио аутобус, док бих платио рачуне и кредит не би ми ништа остало. Овамо је много другачије - закључио је Вукобрат причу за Глас Српске.
(Глас српске)
БОНУС ВИДЕО:
