Лукас је писао и о детаљима жестоких свађа са Соњом Вукасновић - његовом највећом љубави. Жени која је свакако оставила неизбрисив траг у његовом животу, која му је родила ћерку Викторију и од које се пре извесног времена развео.
Фото: АТА имагес
- Сиктали смо и скакали једно на друго, а волели смо се! Ја сам је искрено волео и сигурно бих приметио да она није мене волела. И тако све полако почиње да губи смисао. Наредне три године сам у сопственом стану провео у дневном боравку. Она је спавала с децом у спаваћој соби. Те три године сам преседео на троседу. Буквално преседео. Нисам могао да спавам. Седим целу ноћ и размишљам. Волим Соњу, а она ме полако убија, извлачи ме из живота на који сам навикао и у коме се осећам слободно и добро. А не могу да се отргнем. Наше свађе су биле ужасне. И то свађе пред децом. Од драња нам излете жиле на врату и као да ће експлодирати. Тврдоглави обоје, не прихватамо свој део кривице. Могу донекле да разумем кад је свађа пред публиком па не желиш да признаш свој део кривице. Али не разумен кад смо сами у стану и ти тврдиш нешто за шта обоје знамо да није тачно. У судару два ега хтела је да победи позивајући се на неистину. Кад све саберем, Соњина највећа кривица јесте та што није пристајала на компромис. А моја највећа кривица је у томе што сам јој придавао сувише значаја и уздигао је у јавности стварајући утисак да смо равноправни, што сигурно није истина - део је у књизи.
Фото: АТА имагес
- И није ме било стид што сам се претворио у своју супротност. Разлог је био једноставан: радио сам то због Соње, да њој угодим. И баш ме брига што ће да кажу да сам папучар. Једини од њих нисам имао швалерку док сам волео своју супругу. А љубав кад престане: ћао. Нема одржавања брака на силу у паралелном животу: код куће жена коју не подносиш, а у изнајмљеној гарсоњери швалерка коју лажеш да ћеш се развести. Ја сам за те филозофе фрајер. Док сам био у неком другом од својих бракова, никад у кафану нисам ушао с другом женом, само са супругом... Моја драга Соња је потпуно погрешно схватила моје понашање. Пошто ме је потиснула, претворила у своју представу о идеалном мушкарцу, почела је да уображава да је и у мом послу битнија од мене. "Ти би сада да бираш песме, да компонујеш, да свираш гитару, будеш бубњар и полако постанеш Аца Лукас. Не можеш да будеш ја!", рекао сам кад је заиста све пукло, што је значило да сам се освестио.
Како је наш однос деловао на децу? Страшно! Нисмо живели заједно, па сам једном, уочи пута за Цирих, свратио на Бежанијску косу. Хтео сам да видим децу, Софију и Викторију. Она ме притисла питањима и констатацијама о мом сад момачком животу. То није био говор већ смртоносни рафали. "Пусти ме, молим те, дошао сам да видим децу. Путујем за Цирих". "Клошару један, ти ћеш са мном да се играш! Мислиш да не знам да ј**** оног кепеца из Звезда Гранда!". Кад је то изговорила, нисам могао да се контролишем. "Тај кепец се боље к*** од тебе. И боља је риба од тебе. А с тобом могу да легнем само кад сам пијан!". Ужасне реченице. Волим је, а вређам је. Кад сам хтео да кренем, она ми се унела у лице. "Да нећеш да ме удариш! А - поган језик чак и за разјарену жену..." - написано је у књизи Аце Лукаса.
БОНУС ВИДЕО:
