Пад "боинга 747" на лету 800 је једна од најсмртоноснијих авионских несрећа у Америци.

Неколико минута након полетања са међународног аеродрома Кенеди у Њујорку авион који је кренуо ка Паризу експлодирао је у ваздуху изнад Атлантског океана код обале Лонг Ајленда. Полетео је у 20.19 сати по облачном, али прилично ведром времену, а затим се 12 минута касније распао у ватреној експлозији.

ФБИ и Национални одбор за безбедност у саобраћају (НТСБ) хаотично су нудили различита објашњења и доказе и тако поделили јавност и посејали теорије завере које трају до данас.

НТСБ је на крају објавио један од најисцрпнијих извештаја у својој историји који је невероватно детаљно оцртао како је ескалирајући ланац догађаја довео до катастрофалне експлозије резервоара за гориво. Али налази, колико год били важни, никада нису прихваћени у јавност.

Анкете показују да половина Американаца не верује у закључак НТСБ да је експлозија стварно била несрећан случај.

ТЕОРИЈЕ ЗАВЕРЕ

Званичници НТСБ су још у јулу 2014. године морали јавно да одговоре на захтеве да преиспитају своје налазе. Подносиоци петиције под називом "ТWА 800 Пројецт" тврде да је "детонација или експлозија велике брзине" изазвала несрећу.

Сведоци, укључујући пилоте других цивилних авиона, тврде да су на дан пада видели зрак светлости у близини авиона и једну или више експлозија у близини летелице. Дан након несреће, наведена је могућност да је експлозивна направа испаљена према авиону или постављена унутра пре полетања.

ФБИ је размотрио потенцијалне терористичке везе и започео кривичну истрагу.

Тада су страхови од домаћег тероризма били велики. Земља је још процесуирала бомбашки напад на Светски трговински центар 1993. године, експлозију у Оклахома Ситију 1995. године, али и суђење Рамзију Јусефу за план да се оборе амерички авиони. Десет дана након несреће бомбашки напад потресао је Олимпијске игре у Атланти.

Званичници НТСБ су брзо рекли да први докази о паду лета 800 не указују на спољашњу експлозивну направу, међутим, спекулације које произилазе из извештаја очевидаца шириле су се интернетом који је тада био у експанзији.

- То је заиста била прва завера интернет доба - рекао је професор на Универзитету Сент Џон у Минесоти Шејн Милер.

Теорија да су савезни званичници прикривали терористички напад да би спречили панику се ширила, затим је еволуирала, а на крају се поделила. Оба табора су се сложила да је дошло до владиног заташкавања, међутим, једна група је окривила пријатељску ватру.

Једна рана верзија објављена на интернету наводи да је несрећа резултат напада који је осмишљен да убије бившег америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, који, заправо, није био у авиону. Друга је тврдила да је пријатељска ватра осмишљена да убије бивше војнике државе Арканзас који су некада радили као обезбеђење тадашњег председника Била Клинтона.

Највећу буру ипак је подигао текст Америка Онлајна из августа 1996. године у коме се тврди да је авион оборио брод америчке морнарице навођеним пројектилима. Информација је дошла од Ричарда Расела, бившег пилота Јунајтед ерлајнса и представника за безбедност Удружења пилота ваздушних линија, а касније ју је унапредио Пјер Селинџер, некадашњи портпарол америчког председника Џона Ф. Кенедија.

Селинџер је то представио као документ који је добио од некога из француских обавештајних служби, а који потиче од агента ЦИА са контактима у америчкој морнарици.

Расел је пак тврдио да његов дугогодишњи пријатељ има радарски снимак који показује како пројектил путује према авиону непосредно пре пада. Његова порука је била намењена ужем кругу стручњака за ваздухопловство, али је процурила на интернету.

Заговорници те теорије као аргумент наводе то што је авион пао у близини области W-105 која је зона упозорења на југоисточној страни Лонг Ајленда коју војска користи за испаљивање пројектила. Те вечери је у Атлантику био ракетни брод и морнарица је изводила маневре. Портпарол морнарице је потврдио и да је у региону био и један морнарички авион, али је тврдио да није био наоружан.

Теорија је завршила као тема дискусије на брифингу НТСБ 16. септембра на Лонг Ајленду након што су медији почели да истражују причу.

ШТА ЈЕ УТВРДИЛА ИСТРАГА?

Током четворогодишње истраге НТСБ савезни званичници су добили потписане сертификате од америчких војних ланаца командовања.

Остаци авиона су пали у воду, али су успели да склопе 95 одсто делова. То је само покренуло додатне спекулације јер места на којима су се видела оштећења нису била у складу са званичном верзијом о експлозији у резервоару.

Аналитичари ЦИА утврдили су да фотографија наводне ракете у лету заправо приказује авион који лети у супротном смеру. Званичници су саопштили да друга фотографија на којој се чинило да се види објекат у близини авиона заправо показује крхотине на површини филма.

Необичне мрље на тапацирунгу авиона које је открио главни пилот ТWА Роберт Терел Стејси такође нису узете као доказ. Након што су подвргнуте микроскопском и хемијском прегледу, федерални истражитељи су открили да је црвени љускави остатак био од контактног лепка који се користио за лепљење пресвлаке на пенасту основу, а не од ракетног горива. Званичници НТСБ рекли су и да су све интерне спекулације о бомбама и пројектилима отписане у року од неколико месеци.

Упирање прстом и различита тумачења података између званичника у савезним агенцијама допринели су конфузији.

- Заиста су створили перцепцију да нико није имао појма шта се догодило - рекао је Милер.

Званичници НТСБ су на крају доказали да је кратки спој могао да створи запаљиву пару заробљену у скоро празном резервоару за гориво и закључили да је то вероватан узрок експлозије. Чинило се ипак да истражитељи имају потешкоћа да пронађу коначан одговор за трагове светла које су сведоци наводно видели у близини авиона.

О другим потенцијалним узроцима несреће, укључујући и пријатељску ватру, спекулише се и две деценије касније.

Једна од теорија наводи да су авион можда ударили фрагменти метеора који се разбио када је ушао у Земљину атмосферу. Професорка са Харварда Илејн Скари тврдила је да су електромагнетне сметње из оближњег авиона америчке морнарице изазвале експлозију.

Једна од најгорих ваздушних на нашим просторима, подсетимо, десила се 1. децембра 1981. године кад је "мекдонел-даглас МД-81" ударио у планину док се спуштао у француски град Ајачо.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: