Pad "boinga 747" na letu 800 je jedna od najsmrtonosnijih avionskih nesreća u Americi.
Nekoliko minuta nakon poletanja sa međunarodnog aerodroma Kenedi u NJujorku avion koji je krenuo ka Parizu eksplodirao je u vazduhu iznad Atlantskog okeana kod obale Long Ajlenda. Poleteo je u 20.19 sati po oblačnom, ali prilično vedrom vremenu, a zatim se 12 minuta kasnije raspao u vatrenoj eksploziji.
FBI i Nacionalni odbor za bezbednost u saobraćaju (NTSB) haotično su nudili različita objašnjenja i dokaze i tako podelili javnost i posejali teorije zavere koje traju do danas.
NTSB je na kraju objavio jedan od najiscrpnijih izveštaja u svojoj istoriji koji je neverovatno detaljno ocrtao kako je eskalirajući lanac događaja doveo do katastrofalne eksplozije rezervoara za gorivo. Ali nalazi, koliko god bili važni, nikada nisu prihvaćeni u javnost.
Ankete pokazuju da polovina Amerikanaca ne veruje u zaključak NTSB da je eksplozija stvarno bila nesrećan slučaj.
TEORIJE ZAVERE
Zvaničnici NTSB su još u julu 2014. godine morali javno da odgovore na zahteve da preispitaju svoje nalaze. Podnosioci peticije pod nazivom "TWA 800 Project" tvrde da je "detonacija ili eksplozija velike brzine" izazvala nesreću.
Svedoci, uključujući pilote drugih civilnih aviona, tvrde da su na dan pada videli zrak svetlosti u blizini aviona i jednu ili više eksplozija u blizini letelice. Dan nakon nesreće, navedena je mogućnost da je eksplozivna naprava ispaljena prema avionu ili postavljena unutra pre poletanja.
FBI je razmotrio potencijalne terorističke veze i započeo krivičnu istragu.
Tada su strahovi od domaćeg terorizma bili veliki. Zemlja je još procesuirala bombaški napad na Svetski trgovinski centar 1993. godine, eksploziju u Oklahoma Sitiju 1995. godine, ali i suđenje Ramziju Jusefu za plan da se obore američki avioni. Deset dana nakon nesreće bombaški napad potresao je Olimpijske igre u Atlanti.
Zvaničnici NTSB su brzo rekli da prvi dokazi o padu leta 800 ne ukazuju na spoljašnju eksplozivnu napravu, međutim, spekulacije koje proizilaze iz izveštaja očevidaca širile su se internetom koji je tada bio u ekspanziji.
- To je zaista bila prva zavera internet doba - rekao je profesor na Univerzitetu Sent DŽon u Minesoti Šejn Miler.
Teorija da su savezni zvaničnici prikrivali teroristički napad da bi sprečili paniku se širila, zatim je evoluirala, a na kraju se podelila. Oba tabora su se složila da je došlo do vladinog zataškavanja, međutim, jedna grupa je okrivila prijateljsku vatru.
Jedna rana verzija objavljena na internetu navodi da je nesreća rezultat napada koji je osmišljen da ubije bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera, koji, zapravo, nije bio u avionu. Druga je tvrdila da je prijateljska vatra osmišljena da ubije bivše vojnike države Arkanzas koji su nekada radili kao obezbeđenje tadašnjeg predsednika Bila Klintona.
Najveću buru ipak je podigao tekst Amerika Onlajna iz avgusta 1996. godine u kome se tvrdi da je avion oborio brod američke mornarice navođenim projektilima. Informacija je došla od Ričarda Rasela, bivšeg pilota Junajted erlajnsa i predstavnika za bezbednost Udruženja pilota vazdušnih linija, a kasnije ju je unapredio Pjer Selindžer, nekadašnji portparol američkog predsednika DŽona F. Kenedija.
Selindžer je to predstavio kao dokument koji je dobio od nekoga iz francuskih obaveštajnih službi, a koji potiče od agenta CIA sa kontaktima u američkoj mornarici.
Rasel je pak tvrdio da njegov dugogodišnji prijatelj ima radarski snimak koji pokazuje kako projektil putuje prema avionu neposredno pre pada. NJegova poruka je bila namenjena užem krugu stručnjaka za vazduhoplovstvo, ali je procurila na internetu.
Zagovornici te teorije kao argument navode to što je avion pao u blizini oblasti W-105 koja je zona upozorenja na jugoistočnoj strani Long Ajlenda koju vojska koristi za ispaljivanje projektila. Te večeri je u Atlantiku bio raketni brod i mornarica je izvodila manevre. Portparol mornarice je potvrdio i da je u regionu bio i jedan mornarički avion, ali je tvrdio da nije bio naoružan.
Teorija je završila kao tema diskusije na brifingu NTSB 16. septembra na Long Ajlendu nakon što su mediji počeli da istražuju priču.
ŠTA JE UTVRDILA ISTRAGA?
Tokom četvorogodišnje istrage NTSB savezni zvaničnici su dobili potpisane sertifikate od američkih vojnih lanaca komandovanja.
Ostaci aviona su pali u vodu, ali su uspeli da sklope 95 odsto delova. To je samo pokrenulo dodatne spekulacije jer mesta na kojima su se videla oštećenja nisu bila u skladu sa zvaničnom verzijom o eksploziji u rezervoaru.
Analitičari CIA utvrdili su da fotografija navodne rakete u letu zapravo prikazuje avion koji leti u suprotnom smeru. Zvaničnici su saopštili da druga fotografija na kojoj se činilo da se vidi objekat u blizini aviona zapravo pokazuje krhotine na površini filma.
Neobične mrlje na tapacirungu aviona koje je otkrio glavni pilot TWA Robert Terel Stejsi takođe nisu uzete kao dokaz. Nakon što su podvrgnute mikroskopskom i hemijskom pregledu, federalni istražitelji su otkrili da je crveni ljuskavi ostatak bio od kontaktnog lepka koji se koristio za lepljenje presvlake na penastu osnovu, a ne od raketnog goriva. Zvaničnici NTSB rekli su i da su sve interne spekulacije o bombama i projektilima otpisane u roku od nekoliko meseci.
Upiranje prstom i različita tumačenja podataka između zvaničnika u saveznim agencijama doprineli su konfuziji.
- Zaista su stvorili percepciju da niko nije imao pojma šta se dogodilo - rekao je Miler.
Zvaničnici NTSB su na kraju dokazali da je kratki spoj mogao da stvori zapaljivu paru zarobljenu u skoro praznom rezervoaru za gorivo i zaključili da je to verovatan uzrok eksplozije. Činilo se ipak da istražitelji imaju poteškoća da pronađu konačan odgovor za tragove svetla koje su svedoci navodno videli u blizini aviona.
O drugim potencijalnim uzrocima nesreće, uključujući i prijateljsku vatru, spekuliše se i dve decenije kasnije.
Jedna od teorija navodi da su avion možda udarili fragmenti meteora koji se razbio kada je ušao u Zemljinu atmosferu. Profesorka sa Harvarda Ilejn Skari tvrdila je da su elektromagnetne smetnje iz obližnjeg aviona američke mornarice izazvale eksploziju.
Jedna od najgorih vazdušnih na našim prostorima, podsetimo, desila se 1. decembra 1981. godine kad je "mekdonel-daglas MD-81" udario u planinu dok se spuštao u francuski grad Ajačo.
(Blic)
BONUS VIDEO:
