Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћаство, који је честа крсна слава код Срба. На тај дан православни верници се присећају преноса његових моштију из Никомидије у град Лида Палестинска.
Овај светац се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти.
Празник Светог Ђорђа обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као једна од најчешћих слава православних Срба.
На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.
Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.
Жене не треба да раде ово
У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.
Код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс&