Да ли је заиста тако? Да ли су варирања доњег притиска безазленији симптом?
- Приликом мерења крвног притиска, утврђују се две врсте: са сваким откуцајима срца притисак варира између горњег, систолног и доњег, дијастолног. Дакле, величина силе која делује на крвне судове одређена је помоћу два параметра: горњим (систолним) и доњим (дијастолним) притиском. Зато се не може рећи да је било који од ових параметара важнији, оба имају свој значај - каже кардиолог, преноси Ало.
- Сви знају да је нормална вредност крвног притиска здраве особе (систолни/дијастолни) 120 са 80. Али такође треба имати на уму да се нормалне границе мењају у зависности од старости и постојећих болести. Разлика између систолног крвног притиска и дијастолног крвног притиска назива се пулсни притисак и обично износи 30-50 - наглашава специјалиста.
Бубрежни или срчани?
Горњи притисак називамо и срчаним, а доњи бубрежним.
- Онај виши број који се добије приликом мерења је систолни крвни притисак, он показује притисак у судовима док се срце стеже и потискује крв у артерије, што зависи од јачине контракција срца, отпора зидова крвних судова и броја откуцаја срца у јединици времена. Зато, генерално, можемо рећи да овај показатељ одражава управо рад срца, мада су, наравно, и други фактори укључени у овај процес - каже др Марија Беневскаја.
Фото: З.Кнежевић
Такође не треба заборавити и да доњи притисак показује рад бубрега.
- Нижи број, дијастолни крвни притисак, показује притисак у артеријама када се срчани мишић опусти. Ово је минимални притисак у артеријама и одражава отпор периферних судова. Будући да васкуларни тон регулишу хемикалије и аутономни нервни систем, нижи крвни притисак значи колико се правилно врши неурохуморална регулација. Заузврат, неурохуморалне реакције се јављају углавном у бубрезима, па стога постоји мишљење да је доњи притисак бубрежни. Мада је исправније рећи да доњи притисак одражава рад крвних судова и бубрега - каже кардиолог.
Да ли је неки важнији?
- Сваки од ових параметара има свој значај, оба су важна. Ако је горњи повишен, говоримо о систолној хипертензији, а исто тако, ако је доњи повишен, опет се ради о хипертензији, само дијастолној. Свако од ових стања је опасно на свој начин и захтева другачији приступ лечењу - каже кардиолог.
Разлика између доњег и горњег притиска
Стручњаци напомињу да је важно обратити пажњу и на вредности између горњег и дорњег притиска.
- Када је реч о разлици између ова дрва притиска, норма је од 30 до 50 мм Хг. Све вредности које се не уклапају у ове границе могу да указују на присуство неке болести, што је разлог за посету лекару. Истовремено постоји и могућност да је то услед индивидуалних карактеристика организма и физиолошких услова. Али, у сваком случају је боље да се обратите лекару - напомиње докторка Марија.
Тако, на пример, уколико између горњег и доњег притиска постоји мала разлика, то може указивати на следећа стања:
- присуство атеросклерозе аорте (таложење холестерола у највећем суду)
- оштећење судова бубрега
- анеуризма аорте (патолошко ширење посебног дела аорте са могућношћу пуцања или раслојавања зидова услед прекомерног оптерећења)
- анемија (смањење нивоа хемоглобина у крви) и многа друга стања
БОНУС ВИДЕО:
(Стил/Ало)
