Овај ритуал се током векова проширио по целој Европи. У Енглеску је прву јелку окитио принц Алберт 1841. године. Она је била украшена поклончићима, машнама, папирним цвећем и бомбонама. Врло брзо, овај леп обичај се усталио и прешао са високе класе на обичан народ.
У почетку су се на зелене гранчице стављале јабуке, затим колачићи, ораси, суве шљиве и урме, машне. Легенда каже да је један немачки дувач стакла био врло тужан јер није имао новац да купи јестиве украсе за јелку својим малишанима, па је решио да направи стаклене кугле. Његови украси су изазвали право одушевљење међу народом, те се дувач временом обогатио.
Кићење јелке свечано се завршава стављањем звезде на врх чиме означавамо почетак свечане атмосфере у нашим домовима.
Фото: Профимедиа
Звезда на врху јелке је традиционално повезана са божићним прославама, опевана је у многим песмама и представља најважнији догађај у историји хришћанства, рођење Исуса Христа.
Легенда каже да се један анђео, у тренутку када се родио Исус, сажалио што јелка нема плод и што не може, као остали који су дошли да се поклоне божијем сину, нешто да му поклони, па је узео једну звезду са неба и ставио је на врх јелке, а да се јелка савила и поклонила је беби Исусу.
У званичној хришћанској историји забележено је да се у тренутку Исусовог рођења на небу појавила сјајна звезда, "Витлејемска звезда", која је најавила да се родио божји син.
БОНУС ВИДЕО:
