Кардиоваскуларни лекар са више од две и по деценије искуства издао је оштро упозорење о храни коју свакодневно конзумирамо. Кардиохирург др Џереми Лондон, стручњак за препознавање симптома срчаног удара, износи своја гледишта на друштвеним мрежама након што је и сам доживео инфаркт 2022. године. Признао је како је, када се радило о њему самом, упорно игнорисао знакове које му је тело слало. У једном од својих недавних видеа, лекар из Џорџије наглашава како оно што једемо данас директно утиче на то како ће се наше тело понашати сутра, а на самом врху његове листе опасности налазе се намирнице које су постале темељ модерне исхране.
На врху списка опасности др Лондон истиче ултрапрерађену храну, коју описује као индустријске производе препуне адитива, вештачких састојака и врло мале стварне нутритивне вредности. Наглашава како су те намирнице осмишљене за максималан укус и практичност, али могу да проузрокују озбиљне здравствене проблеме. "Ултрапрерађена храна индустријски су произведени брендирани прехрамбени производи направљени од састојака који су углавном искључиво за индустријску употребу", објаснио је. Према његовим речима, ти производи садрже "мало или нимало целовитих намирница и дизајнирани су да максимизују практичност, укус и корпоративни профит". Додао је и сликовиту опаску: "Другим речима, ваша бака то не би имала у својој кухињи".
Др Лондон истиче да су такве намирнице пуне адитива, укључујући високофруктозни кукурузни сируп, хидрогенисана уља, модификоване скробове те козметичке адитиве који побољшавају чулну привлачност, попут вештачких арома, боја и емулгатора. Посреди је храна која је произведена за што дужи рок трајања, изузетну примамљивост укуса и практичност. Примери укључују паковане грицкалице, смрзнута готова јела, протеинске плочице са адитивима и брзу храну. Он наводи истраживања која показују да "свако повећање уноса ултрапрерађене хране за десет посто доноси десет посто већи ризик од смртности". Своју поруку сажима у снажној тврдњи: "Што је дужи рок трајања, то је ваш живот краћи". Ову тезу потврђује и велика научна ревизија објављена у часопису "The Lancet" крајем 2025. године, која је показала да је чак 92 посто од 104 анализиране студије забележило повећан ризик од хроничних болести или преурањене смрти код особа са високим уносом овакве хране.
Осим општег ризика, др Лондон објашњава и конкретне механизме штетности. "Ултрапрерађена храна ствара проблеме са метаболизмом глукозе или шећера у телу, повећавајући ваш хемоглобин А1Ц, што последично повећава и триглицериде", додаје. Уз то, како тврди, таква исхрана "повећава упалу у целом телу и ремети цревни микробиом". Најновија истраживања додатно поткрепљују ове тврдње, па је тако студија објављена у часопису "Alzheimer's & Dementia" почетком фебруара 2026. године повезала конзумацију ултрапрерађене хране са падом когнитивних функција и повећаним ризиком од деменције.
Став др Лондона дели и британски лекар Крис ван Тулекен, који тврди да је ултрапрерађена храна "претекла дуван као водећи узрок ране смрти". Говорећи у једном подкасту 2023. године, испричао је како је његов брат близанац, који се борио са гојазношћу, предложио свом лекару да одвикавање од такве хране третира попут одвикавања од пушења. Повукао је паралелу са никотинским фластерима, додајући: "Третирање тога као зависничке материје може да буде заиста корисно за неке људе." Његов савет је неконвенционалан: "Не забрањујте себи те ствари. Препустите им се и читајте списак састојака док једете. Схватићете да сва та храна има исти профил укуса. Једнако је слана и слатка. Сва је кисела. И поступно ће вам се згадити." Његово упозорење подупире и извештај Светске здравствене организације из јуна 2024. године, према којем су ултрапрерађена храна, алкохол, дуван и фосилна горива одговорни за 2,7 милиона преурањених смрти годишње у Европи.
Прочитајте још
Као решење за овај растући јавноздравствени проблем, стручњаци се слажу око повратка основама. Виша дијететичарка Британске фондације за срце (БХФ), Викторија Тејлор, саветује на шта се пребацити: "Већ препоручујемо људима да усвоје медитерански стил исхране, који укључује обиље минимално прерађених или непрерађених намирница попут воћа, поврћа, рибе, орашастих плодова и семенки, сочива и интегралних житарица". Наглашава како се показало да таква исхрана, уз редовно вежбање и непушење, значајно смањује ризик од болести срца и крвотока. Чини се да овај савет одражава и глобалне трендове, јер потрошачи све више траже производе са "чистом" декларацијом, природним састојцима и намирницама које подржавају здравље состема за варење, сигнализирајући повратак исхрани какву би одобриле и наше баке.
БОНУС ВИДЕО:
