Kardiovaskularni lekar sa više od dve i po decenije iskustva izdao je oštro upozorenje o hrani koju svakodnevno konzumiramo. Kardiohirurg dr DŽeremi London, stručnjak za prepoznavanje simptoma srčanog udara, iznosi svoja gledišta na društvenim mrežama nakon što je i sam doživeo infarkt 2022. godine. Priznao je kako je, kada se radilo o njemu samom, uporno ignorisao znakove koje mu je telo slalo. U jednom od svojih nedavnih videa, lekar iz DŽordžije naglašava kako ono što jedemo danas direktno utiče na to kako će se naše telo ponašati sutra, a na samom vrhu njegove liste opasnosti nalaze se namirnice koje su postale temelj moderne ishrane.
Na vrhu spiska opasnosti dr London ističe ultraprerađenu hranu, koju opisuje kao industrijske proizvode prepune aditiva, veštačkih sastojaka i vrlo male stvarne nutritivne vrednosti. Naglašava kako su te namirnice osmišljene za maksimalan ukus i praktičnost, ali mogu da prouzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme. "Ultraprerađena hrana industrijski su proizvedeni brendirani prehrambeni proizvodi napravljeni od sastojaka koji su uglavnom isključivo za industrijsku upotrebu", objasnio je. Prema njegovim rečima, ti proizvodi sadrže "malo ili nimalo celovitih namirnica i dizajnirani su da maksimizuju praktičnost, ukus i korporativni profit". Dodao je i slikovitu opasku: "Drugim rečima, vaša baka to ne bi imala u svojoj kuhinji".
Dr London ističe da su takve namirnice pune aditiva, uključujući visokofruktozni kukuruzni sirup, hidrogenisana ulja, modifikovane skrobove te kozmetičke aditive koji poboljšavaju čulnu privlačnost, poput veštačkih aroma, boja i emulgatora. Posredi je hrana koja je proizvedena za što duži rok trajanja, izuzetnu primamljivost ukusa i praktičnost. Primeri uključuju pakovane grickalice, smrznuta gotova jela, proteinske pločice sa aditivima i brzu hranu. On navodi istraživanja koja pokazuju da "svako povećanje unosa ultraprerađene hrane za deset posto donosi deset posto veći rizik od smrtnosti". Svoju poruku sažima u snažnoj tvrdnji: "Što je duži rok trajanja, to je vaš život kraći". Ovu tezu potvrđuje i velika naučna revizija objavljena u časopisu "The Lancet" krajem 2025. godine, koja je pokazala da je čak 92 posto od 104 analizirane studije zabeležilo povećan rizik od hroničnih bolesti ili preuranjene smrti kod osoba sa visokim unosom ovakve hrane.
Osim opšteg rizika, dr London objašnjava i konkretne mehanizme štetnosti. "Ultraprerađena hrana stvara probleme sa metabolizmom glukoze ili šećera u telu, povećavajući vaš hemoglobin A1C, što posledično povećava i trigliceride", dodaje. Uz to, kako tvrdi, takva ishrana "povećava upalu u celom telu i remeti crevni mikrobiom". Najnovija istraživanja dodatno potkrepljuju ove tvrdnje, pa je tako studija objavljena u časopisu "Alzheimer's & Dementia" početkom februara 2026. godine povezala konzumaciju ultraprerađene hrane sa padom kognitivnih funkcija i povećanim rizikom od demencije.
Stav dr Londona deli i britanski lekar Kris van Tuleken, koji tvrdi da je ultraprerađena hrana "pretekla duvan kao vodeći uzrok rane smrti". Govoreći u jednom podkastu 2023. godine, ispričao je kako je njegov brat blizanac, koji se borio sa gojaznošću, predložio svom lekaru da odvikavanje od takve hrane tretira poput odvikavanja od pušenja. Povukao je paralelu sa nikotinskim flasterima, dodajući: "Tretiranje toga kao zavisničke materije može da bude zaista korisno za neke ljude." NJegov savet je nekonvencionalan: "Ne zabranjujte sebi te stvari. Prepustite im se i čitajte spisak sastojaka dok jedete. Shvatićete da sva ta hrana ima isti profil ukusa. Jednako je slana i slatka. Sva je kisela. I postupno će vam se zgaditi." NJegovo upozorenje podupire i izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz juna 2024. godine, prema kojem su ultraprerađena hrana, alkohol, duvan i fosilna goriva odgovorni za 2,7 miliona preuranjenih smrti godišnje u Evropi.
Pročitajte još
Kao rešenje za ovaj rastući javnozdravstveni problem, stručnjaci se slažu oko povratka osnovama. Viša dijetetičarka Britanske fondacije za srce (BHF), Viktorija Tejlor, savetuje na šta se prebaciti: "Već preporučujemo ljudima da usvoje mediteranski stil ishrane, koji uključuje obilje minimalno prerađenih ili neprerađenih namirnica poput voća, povrća, ribe, orašastih plodova i semenki, sočiva i integralnih žitarica". Naglašava kako se pokazalo da takva ishrana, uz redovno vežbanje i nepušenje, značajno smanjuje rizik od bolesti srca i krvotoka. Čini se da ovaj savet odražava i globalne trendove, jer potrošači sve više traže proizvode sa "čistom" deklaracijom, prirodnim sastojcima i namirnicama koje podržavaju zdravlje sostema za varenje, signalizirajući povratak ishrani kakvu bi odobrile i naše bake.
BONUS VIDEO:
