Талентован, а добар. То је можда најбољи опис личности Бранислава Нушића, који је рођен као човек који ће живети довека
"Лакше је бити министар него берберин. Берберин, прво, мора знати бријати, а друго, мора пазити да неког не посече, а министар не мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив."
“Народно одушевљење, то је кад гомила виче, а не зна зашто виче.”
“Слобода је често фраза, а тиранија увек истина.”
Због ових надалеко чувених цитата, Бранислав Нушић је проглашен писцем "поганог" језика. Затваран, изопштен и неправедно кажњаван због тога јер је волео отаџбину и за њу се борио, Нушиће је ипак праву славу стекао за живота. Чак су његово име понеле школе и улице док је био жив.
Фото: Биографија.орг
О његовој величини понајвише говори моменат када је умро, тада је зграда Народног позоришта била цела омотана у црну тканину. Позориште је жалило, а жалили су и људи.
Рођен као Алкибијад Нуша, Бранислав Нушић је имао 18 година када је званично променио своје име и презиме. Основно и средње образовање је започео у Смедереву, а завршио у Београду.
Током свог службовања у Битољу упознаје Даринку Ђорђевић којом се жени 1893. године, а љубав јој изјављује песмом написаном на лепези.
Радио је у српском конзулату у Приштини, као управник Српског народног позоришта у Новом Саду, бавио се новинарством, а писао је под својим и под псеудонимо Бен Акиба.
Он и Даринка добили су троје деце: Маргиту, Страхињу Бана и Оливеру. Оливера је умрла када је имала само 2 године. Нушић је био веома привржен својој деци, коју је водио у сликарске атељее и у позориште. Његова деца су глумила у неким његовим представама.
Фото: Н. Скендерија
Страхиња Бан, једини син Бранислава Нушића погинуо је као српски војник у Првом светском рату. Нушићу је требало 10 година после тога да поново почне да ствара.
Тада настају његова најбоља дела попут Госпође Министарке, Мистре долар, Ожалошћена породица, Др, Покојник и други.
Преминуо је 19. јануара 1938. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Прича се да је још за живота осмислио надгробни споменик у облику масивне пирамиде са тешким црним вратима, изнад које стоји ћирилични натпис "Кућа Бранислава Нушића".
Цитати Бранислава Нушића:
- Има људи који се више радују туђој несрећи, него својој срећи.
- У сваком случају, боље је гледати живот у позоришном комаду, неко гледати позоришни комад у животу.
- Свака је жена глумица; што се то мање опажа то је већа глумица.
- Слобода је често фраза, а тиранија увек истина.
- Народно одушевљење, то је кад гомила виче, а не зна зашто виче.
- Брак чини троје: љубав, поверење и стрпљење.
- Брак је уговор по коме човек једном у животу каже Да и преузима обавезу да то понавља целог живота.
- Каријеристи не остављају никакав траг за собом, осим бивших пријатеља.
Фото: П. Милошевић
- У другој љубави се човек осећа као да понавља разред. Познаје све предмете, а ипак није уверен да ће обавити испит.
- Брак је препоручено писмо, обично погрешно адресирано, које је интересантно само док је затворено.
- Због света, због света, због света… Разумеш ли, због света, све због света! Док свет није ушао у моју кућу, ми смо красно живели, сви смо се волели, сви смо се поштовали…
- Љубав је једна врста пијанства. Кад човек превали прву и другу чашу, отвори му се апетит и јави жеђ, и онда сручује чашу за чашом.
- Правда је често пута тежа људима од неправде.
- На позорници се прво дигне завеса па се тада одиграва драма. У животу то другачије бива: прво се одигра драма па се онда подигне завеса.
- Мржња оних који су зли није толико опасна као њихово пријатељство.
(Стил/Wикипедија)
БОНУС ВИДЕО:
