У свом налогу, судско вец́е је истакло одсуство доказа о старости жртве осим медицинског извештаја, који је потврдио да је била старија од 16 година (1997. године).
Суд је констатовао да је на основу изјава наводна жртва добровољно ишла у пратњи мушкараца како је наведено у изјави.
С обзиром на ове околности у вези са случајем, суд је одбио да потврди осуђујуц́у пресуду. Овим је суд одобрио жалбу оптуженог којом је оспорио пресуду.
Укратко, оптужба је тврдила да је 14. јануара 1997. године, око 20.00 часова, оптужени без пристанка намамио наводну жртву, преноси ливелаw.ин
Позивајуц́и се на „изнете чињенице, околности и доказе“, вец́е је саопштило
Судија Павар је сазнала за чињеницу да је она у почетку подржавала
тужилаштво, али је током унакрсног испитивања тврдила да је добровољно отишла са
оптуженим, што је у супротности са њеном изјавом да је одведена под присилом. Овај исказ и лекарски извештај променио је пресуду у корист мушкарца који је 23 године провео у затвору.