Причешће се у православној вери сматра за најлепши дар који верници могу да добију од самог Бога. Верује се да овим поступком чистимо душу и тело, тако што душу за причешће припремамо молитвом и добрим делима, а тело постом.
Вече пред причешће верници одлазе на вечерње богослужење и од поноћи ништа не једу и не пију док се ујутру не причесте. Сматра се да је неопходно пре причешћа обавити исповест како бисмо се наглас присетили наших лоших дела, избацили из душе негативне елементе и чистог срца приступили светој тајни причешћа. Такође, пре причешће се чита молитва.
Током поста важно је размислити о односима са другим људима. Потребно је да се присетимо да ли смо са неким у лошим односима, да ли смо некоме учинили нешто лоше и покушамо да исправимо ту негативну конекцију. Затражите опроштај од особа коју сте на неки начин повредили, опростите људима који су вам учинили нешто лоше и будите захвални онима који вам дају љубав и снагу.
Причешће или евхаристија је најважнија света тајна у хришћанству, а сматра се да је установио сам Исус Христ на Тајној вечери. Верници се причешћују тако што узимају хлеб и вино (симболи за крв и тело Христово).
Након што сте се причестили треба прочитати молитву после причешћа, али и чувати се од лоших дела и не понављати грешке за које сте се пре причешћа покајали.
Према православној вери причешће се сматра важним за спасење душе, односно за борбу против негативне енергије.
Има случајева када се обавезне припреме за Причешће могу изоставити. То се односи на тешке болеснике, који су болешћу привезани за постељу, или им је болест таквог карактера да захтева брзо Причешће, како би се болесник пре смрти сјединио са Богом. То Причешће се обично обавља у самом дому. Свештеник доноси свете дарове у дом болесника, претходно га исповеди, па га причести.
Овде треба напоменути да се не може свако Причешће болесника сматрати последњим. Има болесника који су болешћу привезани за постељу, па им је немогуће да дођу у цркву на Причешће. У том случају сам свештеник долази код болесника и причешћује га за здравље душе и тела.
Кад год је верник у прилици да прими тело и крв Господа Исуса Христа, треба да се пред тим поклони као пред најсветијом тајном, настојећи да за то време мисао и осећања посвети искључиво Богу и његовој љубави према човеку.
У другим религијама не постоји овакав вид причешћа, али установљен је пост као важан подвиг у чишћењу душе и тела.