Дуготрајан и веома бруталан процес изводио је посебно обучен џелат који је починиоцима злодела правио што више посекотина пре него што умру или изгубе свест. Ова древна кинеска метода мучења се због тога данас сматра једном од најокрутнијих и најбруталнијих које је осмислио људски род.
Само порекло методе није познато, међутим, процедура није била компликована за извођење; захтевала је дрвени стуб, осуђеника и џелата са оштим предметом којим је уклањао ткиво жртве слој по слој.
Обично је почињао од груди, са којих је скидао мишиће све док ребра осуђеника не би почела јасно да се оцртавају. Затим би прешао на руке, па на бутине.
Истраживачи се данас споре око тога колико дуго је жртва могла да издржи овакву врсту мучења, међутим, оно што се зна је да је након што би издахнула била обезглављена, а удови би били одсечени и положени у корпу. Моменат "распарчавања" према конфучијанској мисли кажњава осуђеника у овом али и у следећем животу јер је према њиховом учењу сакаћење нечијег тела најстроже забрањено.
Како кинески закон није прецизирао никакав посебан начин на који би се изводила казна, чин лингчија се разликовао од региона до региона.
Неки извештаји говоре да су поједини осуђеници били мртви за мање од 15 минута, док су се други мучили сатима - када су морали да издрже и до 3.000 посекотина. Све ово би зависило од дубине реза, као и од нивоа вештине џелата али и тежине злочина.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Колико је читав процес био болан и насилан најбоље сведоче случајеви оптужених за лакша кривична дела који су осуђени на овај вид казне, а у чијим случајевима би се представници власти сажалили и временски ограничили време патње.
Такође, често се дешавало да добростојеће породице подмите џелата, који би већ са првим резовима убио осуђеника.
Нису се сви починиоци суочавали са могућношћу да буду осуђени на овако сурову казну, јер је лингчи био "резервисан" само за најгоре преступнике и врсте злочина као што су издаја, масовно убиство или убиство родитеља. Већина истраживача данас сматра да су многи извештаји о овој казни вероватно преувеличани и уклопљени у сензационалистичку западњачку причу о Кинезима као "дивљацима".
Међутим, један такав случај је забележен и фотоапаратом почетком 20. века. Том приликом је снимљено погубљење Фу Чу Ли-ја који је осуђен за убиство свог господара на казну лингчија и то само две недеље пре него што је званично и забрањен.
БОНУС ВИДЕО:
