Апелациони суд у Београду данас је укинуо пресуду Зорану Марјановићу којом је осуђен на 40 година робије због убиства супруге певачице Јелене Марјановић на насипу у насељу Црвенка у Борчи 2. априла 2016. године. Као разлог за укидање пресуде суд је навео да је првостепена пресуда повредила одредбе Кривичног законика! Како се наводи у образложењу суда, предмет против Зорана Марјановића враћен је првостепеном - Вишем суду у Београду на поновно одлучивање.
Траг крви и свирепост злочина нису доказани
Веће суда указало је да се у одлуци којом је Зоран Марјановић осуђен на 40 година робије наводе нејасни и неразумљливи разлози, при чему су у првостепеној пресуди и изостали разлози о одлучним чињеницама. "Првостепени суд у изреци наводи да је окривљени оштећену лишио живота на свиреп и подмукао начин, не наводећи у чему се састоје ове околности, односно околности које се односе на свирепост, док околност везану за подмуклост везује за чињеницу да је окривљени свој мобилни телефон учинио недоступним", наводи се у образложењу суда.
У образложењу решења Апелационог суда се, између осталог, наводи да за закључак првостепеног суда о трагу крви који је пронађен на задњем седишту аутомобила, за који првостепени суд неспорно утврђује да потиче од оштећене и који је, према налазу и мишљењу судског вештака, релативно свеж траг и који је у међувремену брисан су изостали јасни и аргументовани разлози шта првостепени суд конкретно на основу овог трага утврђује, односно како је наведени траг крви оштећене доспео на место на коме је пронађен и како исти доводи у везу са осталим изведеним доказима.
Лично мишљење суда
"Надаље, првостепени суд је фактички прихватио налазе и мишљења судских вештака, а потом, у образложењу пресуде, дао сопствену оцену у погледу затеченог трага крви на грани у виду сливања са стране канала ближе насипу, као и закључак да ли би на одећи окривљеног морали да се налазе трагови крви, налазећи да судски вештак који је по професији биолог – генетичар није компетентан да се изјашњава о траговима крви на одећи, као и да судски вештаци медицинске струке изводе погрешан закључак да је траг крви на гранама на супротним странама обале непосредно изнад трага оклизнућа "Највероватније нанет од стране извршиоца", занемарујући притом да је судски вештак медицинске струке на главном претресу упитан за могућност да ли је овај траг крви потекао од оштећене одговорио: "Сасвим сигурно је да тај траг крви који је пронађен са друге стране канала на гранама дрвећа није нанет од стране оштећене, већ да је то траг који је нанео повредилац након изласка из канала“, а што све надаље указује да је судски вештак у погледу ове одлучне чињенице коју првостепени суд доводи у сумњу био јасан и децидан. Имајући у виду напред изнето првостепени суд, како је то претходно наведено у образложе, у првостепеној пресуди даје разлоге да је налаз и мишљење ових судских вештака у свему прихватио као стручне и објективне и дате у свему у складу са правилима науке и струке, а потом њихове закључке и мишљења доводи у сумњу дајући сопствену оцену због којих њихова мишљења и закључке доводи у сумњу", наводи Апелациони суд.
Они додају и да иако првостепени суд није био овлашћен да дата мишљења вештака и њихове закључке замени својим мишљењем, будући да се ради о чињеницама за чије утврђење и оцену у поступку је потребно стручно знање, те је у наведеној ситуацији првостепени суд, уколико је изразио сумњу у погледу налаза и мишљења судских вештака, како би отклонио све недоумице и сумње, морао да одреди ново вештачење. "Све наведено указује да су разлози првостепеног суда у овом делу нејасни и међусобно противречни због чега се правилност и законитост првостепене пресуде у овом делу није могла са сигурношћу испитати", наводи се.
Намерно искључен телефон - није доказано
Како се даље додаје, у вези са чињеницом да је мобилни телефон окривљеног 2. априла 2016. године у периоду од 16:38 до 17:04 био недоступан за систем мобилне телефоније првостепени суд у потпуности прихвата налаз и мишљење судског вештака за телекомуникације који је остао у убеђењу и при изнетом мишљењу да је окривљени свој телефон учинио недоступним и да се ради о свесној и намерној техничкој радњи која је предузета од стране окривљеног, пропуштајући да утврди и да да јасне разлоге на који начин је то окривљени свој мобилни телефон учинио недоступним, те да ли је то окривљени учинио на неки други погодан начин као што је вађење картице, ручни избор друге мреже којим телефон постаје невидљив за мрежу којој примарно припада, па чак и коришћењем алуминијумске фолије као препреке за пријем сигнала, а што је судски вештак изнео само као могућност, али не и као неспорно утврђену чињеницу да је окривљени управо на један од начина које судски вештак наводи само као могућност то и учинио, а посебно имајући у виду изражен став првостепеног суда да у конкретном случају није дошло до имплицитног искључења са мреже, што све надаље указује да се правилност и законитост првостепене пресуде није могла у овом делу са сигурношћу прихватити будући да је захваћена битном повредом поступка.
Подсетимо, сага око случаја Марјановић траје већ годинама, од како је Јелена Марјановић убијена 2. априла 2016. године у каналу поред насипа у насељу Црвенка у Борчи са девет удараца тупим предметом у главу. Марјановић је 3. октобра изашао из притвора, а њега је дочекала девојка Зорица Митровић.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
