Apelacioni sud u Beogradu danas je ukinuo presudu Zoranu Marjanoviću kojom je osuđen na 40 godina robije zbog ubistva supruge pevačice Jelene Marjanović na nasipu u naselju Crvenka u Borči 2. aprila 2016. godine. Kao razlog za ukidanje presude sud je naveo da je prvostepena presuda povredila odredbe Krivičnog zakonika! Kako se navodi u obrazloženju suda, predmet protiv Zorana Marjanovića vraćen je prvostepenom - Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.
Trag krvi i svirepost zločina nisu dokazani
Veće suda ukazalo je da se u odluci kojom je Zoran Marjanović osuđen na 40 godina robije navode nejasni i nerazumljlivi razlozi, pri čemu su u prvostepenoj presudi i izostali razlozi o odlučnim činjenicama. "Prvostepeni sud u izreci navodi da je okrivljeni oštećenu lišio života na svirep i podmukao način, ne navodeći u čemu se sastoje ove okolnosti, odnosno okolnosti koje se odnose na svirepost, dok okolnost vezanu za podmuklost vezuje za činjenicu da je okrivljeni svoj mobilni telefon učinio nedostupnim", navodi se u obrazloženju suda.
U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da za zaključak prvostepenog suda o tragu krvi koji je pronađen na zadnjem sedištu automobila, za koji prvostepeni sud nesporno utvrđuje da potiče od oštećene i koji je, prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka, relativno svež trag i koji je u međuvremenu brisan su izostali jasni i argumentovani razlozi šta prvostepeni sud konkretno na osnovu ovog traga utvrđuje, odnosno kako je navedeni trag krvi oštećene dospeo na mesto na kome je pronađen i kako isti dovodi u vezu sa ostalim izvedenim dokazima.
Lično mišljenje suda
"Nadalje, prvostepeni sud je faktički prihvatio nalaze i mišljenja sudskih veštaka, a potom, u obrazloženju presude, dao sopstvenu ocenu u pogledu zatečenog traga krvi na grani u vidu slivanja sa strane kanala bliže nasipu, kao i zaključak da li bi na odeći okrivljenog morali da se nalaze tragovi krvi, nalazeći da sudski veštak koji je po profesiji biolog – genetičar nije kompetentan da se izjašnjava o tragovima krvi na odeći, kao i da sudski veštaci medicinske struke izvode pogrešan zaključak da je trag krvi na granama na suprotnim stranama obale neposredno iznad traga okliznuća "Najverovatnije nanet od strane izvršioca", zanemarujući pritom da je sudski veštak medicinske struke na glavnom pretresu upitan za mogućnost da li je ovaj trag krvi potekao od oštećene odgovorio: "Sasvim sigurno je da taj trag krvi koji je pronađen sa druge strane kanala na granama drveća nije nanet od strane oštećene, već da je to trag koji je naneo povredilac nakon izlaska iz kanala“, a što sve nadalje ukazuje da je sudski veštak u pogledu ove odlučne činjenice koju prvostepeni sud dovodi u sumnju bio jasan i decidan. Imajući u vidu napred izneto prvostepeni sud, kako je to prethodno navedeno u obrazlože, u prvostepenoj presudi daje razloge da je nalaz i mišljenje ovih sudskih veštaka u svemu prihvatio kao stručne i objektivne i date u svemu u skladu sa pravilima nauke i struke, a potom njihove zaključke i mišljenja dovodi u sumnju dajući sopstvenu ocenu zbog kojih njihova mišljenja i zaključke dovodi u sumnju", navodi Apelacioni sud.
Oni dodaju i da iako prvostepeni sud nije bio ovlašćen da data mišljenja veštaka i njihove zaključke zameni svojim mišljenjem, budući da se radi o činjenicama za čije utvrđenje i ocenu u postupku je potrebno stručno znanje, te je u navedenoj situaciji prvostepeni sud, ukoliko je izrazio sumnju u pogledu nalaza i mišljenja sudskih veštaka, kako bi otklonio sve nedoumice i sumnje, morao da odredi novo veštačenje. "Sve navedeno ukazuje da su razlozi prvostepenog suda u ovom delu nejasni i međusobno protivrečni zbog čega se pravilnost i zakonitost prvostepene presude u ovom delu nije mogla sa sigurnošću ispitati", navodi se.
Namerno isključen telefon - nije dokazano
Kako se dalje dodaje, u vezi sa činjenicom da je mobilni telefon okrivljenog 2. aprila 2016. godine u periodu od 16:38 do 17:04 bio nedostupan za sistem mobilne telefonije prvostepeni sud u potpunosti prihvata nalaz i mišljenje sudskog veštaka za telekomunikacije koji je ostao u ubeđenju i pri iznetom mišljenju da je okrivljeni svoj telefon učinio nedostupnim i da se radi o svesnoj i namernoj tehničkoj radnji koja je preduzeta od strane okrivljenog, propuštajući da utvrdi i da da jasne razloge na koji način je to okrivljeni svoj mobilni telefon učinio nedostupnim, te da li je to okrivljeni učinio na neki drugi pogodan način kao što je vađenje kartice, ručni izbor druge mreže kojim telefon postaje nevidljiv za mrežu kojoj primarno pripada, pa čak i korišćenjem aluminijumske folije kao prepreke za prijem signala, a što je sudski veštak izneo samo kao mogućnost, ali ne i kao nesporno utvrđenu činjenicu da je okrivljeni upravo na jedan od načina koje sudski veštak navodi samo kao mogućnost to i učinio, a posebno imajući u vidu izražen stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije došlo do implicitnog isključenja sa mreže, što sve nadalje ukazuje da se pravilnost i zakonitost prvostepene presude nije mogla u ovom delu sa sigurnošću prihvatiti budući da je zahvaćena bitnom povredom postupka.
Podsetimo, saga oko slučaja Marjanović traje već godinama, od kako je Jelena Marjanović ubijena 2. aprila 2016. godine u kanalu pored nasipa u naselju Crvenka u Borči sa devet udaraca tupim predmetom u glavu. Marjanović je 3. oktobra izašao iz pritvora, a njega je dočekala devojka Zorica Mitrović.
BONUS VIDEO
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
